Karma - Osnovni zakon prirode - oko za oko, zub za zub
"Usud, Karma, Sudbina - nazovite to kako vam drago - to je zakon pravde koji nam na neki način, ali nikako po slučaju, predodređuje rasu, fizičku strukturu i neke od mentalnih i emocionalnih osobina. Važno je shvatiti da iako nismo u mogućnosti da izbegnemo vlastitu paradigmu, možemo raditi na tome da je potvrđujemo. Tu se javlja ono što zovemo slobodnom voljom. Slobodni smo da izaberemo i razlikujemo do granica vlastitog razumevanja, a ono, sve dok moć izbora upotrebljavamo pravilno, neprekidno raste. Tada, kad je jednom izabrao, čovek mora prihvatiti posledice svog izbora i snositi ih..." Paramahansa Yogananda
Astrologe cesto pitaju: da li je sve predodredjeno ili posedujemo i slobodnu volju? Odgovor je: i jedno i drugo - mozda je i nasa slobodna volja na neki nacin predodredjena....
Naša mudra izreka kaže: „kako seješ tako ćeš i žnjeti“. U tih nekoliko reči može se objasniti kompletna materija i uzročno posledična veza koju obrađuje Astrologija. I to se odnosi kako na naše pojedinačne horoskope, tako i na horoskope država i nacija. Horoskop nije ništa drugo nego karmički obrazac koji nas usmerava na nedovršene lekcije u sadašnjoj inkarnaciji.
Ezoterična Astrologija je filozofija o karmi i reinkarnaciji, disciplina koja uči da se čovek mora roditi i umreti onoliko puta dok ne postane savršen. Karma je dejstvo zakona uzroka i posledica čiji je rezultat da okolnosti koje susrećemo u sadašnjosti mogu biti sagledane kao ishod onoga što jeste ili nije učinjeno tokom mnogih života.
Naša duša je večita životna forma koju pokušavamo da evoluiramo. To je svakako daleko veći i kompleksniji entitet nego što iko od nas shvata, jer u sadašnjoj inkarnaciji dolazimo u kontakt samo sa malim njenim delom. Inkarnirajuća duša "čeka" pravi trenutak da bude rođena, birajući i roditelje koji će joj najbolje omogućiti evoluciju, koji je neće kočiti. U svakom životu rađamo se sa određenom Ličnošću, koja se sastoji od nekih elemenata matrice duše. Naša ličnost, mada je prisutna od rođenja, može se razvijati isključivo kroz sam život. Ona napreduje - ili nazaduje - zavisno od toga kako reaguje na životne okolnosti u kojima se nalazi. Sve što nam se u životu događa - srećne i nesrećne prilike - samo su lekcije koje moramo sa savladamo na putu ka savršenstvu i oslobođenju. Međutim, to ne znači da je sva karma predodređena; postojaće uvek neka područja u životu u kojima naša slobodna volja ima potpunu vlast, jer se nismo ogrešili ni o jedan univerzalni zakon ili na neki drugi način zaslužili i tako "predodredili" svoje pravo da budemo slobodni. Kada umremo, celokupno naše iskustvo se destiluje i koncentriše i ulazi u sklop nase večne duše. Ništa nije izgubljeno.
U stvari, sva iskustva iz prethodnih života određuju kakvu će strukturu imati naša sadašnja Inkarnacija. Svaka ličnost ima tendeciju da razvije određenu patinu, spoljašnju površinu koja je očigledna svakom ko nas poznaje. To je nas Ego. Svi smo mi zaljubljeni u svoj Ego. On sadrži nekritičku i idealizovanu sliku koju imamo o sebi, način na koji zamišljamo sebe i lik koji želimo da predstavimo svetu. Kada nam telo umre, Ego umire zajedno s njim. Ono što preživljava kao deo naše ukupne duše je samo onaj istinski unutarnji deo naše ličnosti, koji možemo nazvati naše Ja. Postoji i jedan drugi način na koji možemo posmatrati nasu dušu i našu ličnost. Njih formiraju dve vrste spiritualne energije koju možemo nanazvati Duh i Psiha. Duh je muški, jang princip našeg života, koji nije prerogativ samo muškarca. Svako živo biće je sačinjeno od isprepletenog delovanja duha i psihe, koja je suprotno duhu, ženski i jin princip. Ni na koji način duh nije superiorniji od psihe. Duh i psiha se uzajamno dopunjuju, i da biste bili celovita ličnost, morate razvijati i jedno i drugo. Proces uzroka i posledice, koji se naziva Karma, se ponekad prikazuje kao čin odmazde, nemilosrdna ruka Boga koja se poput karate udarca sručuje na naš grešni vrat. Tu se Bog čini kao knjigovođa koji savesno vodi evidenciju o svom zlu i dobru koje činite u životu i stavlja ih u odgovarajuće kolone "dugovanja" i "potraživanja". Ovakvo verovanje je pogrešno i zbog toga ne treba filozofiju Ezotericne Astrologije dovoditi u vezu sa religijom.
Živimo u svetu dualnosti: jin i jang, crno i belo, dobro i zlo, muško i žensko, bol i zadovoljstvo, duh i materija,… Te dve praiskonske sile vladaju potpuno suprotnim kvalitetima:
JIN je tama, mir, beživotnost i smrt. JIN je Mesec, doba noći, negativno. JIN je žensko, pasivno, slabo, nežno i prijemčivo.
JANG je život, pokret, svetlost, Sunce. JANG je aktivnost, zvuk, vatra, snaga, odlučnost. JANG je muško, dominantno, čvrsto, toplo, vrelo.
Jin i jang su u neprestanoj interakciji, stvarajući promenu.
U najvećem broju slučajeva ljudi teže da stave naglasak na jednu od tih stvari i da minimizuju važnost one druge. Put koji vodi ka jedinstvu - podrazumeva sintezu dualnosti. Obe strane su podjednako učestvovale u stvaranju - bez jedne, druga ne bi mogla postojati. Isto je i sa polaritetima polova - da bi se manifestovali u stvarnosti, polariteti znakova moraju postojati.
Duh i materija su možda najvažnija dualnost koju doživljavamo. U fizici, duh i materija se nazivaju energijom i masom. Jedan od Njutnovih zakona kaže da su "energija i masa stalni u vremenu i prostoru". Iz toga to takođe sledi za duh i materiju. To konkretno znači da je očuvana ravnoteža između duha i materije - menja se samo njihova forma.
Svi se sastojimo od savršene ravnoteže duha i materije (ili energije i mase). Njihov ukupni zbir predstavlja svetlost. Fizičari počinju da shvataju da je sve što postoji na određenom stupnju polarnosti samo svetlost. Materija nije ništa više ni manje od polarizovane svetlosti. Mi smo zaista bića svetlosti. Svest nije nista drugo do stepen do koga shvatamo da smo svetlost. Manja svesnost ukazuje na manje polarizovanu svetlost. Kako postajemo duhovno usklađeniji, dolazi do promene odnosa našeg duha i materije - upravo u tome se krije značenje "prosvetljenja".
Šta je potrebno za uravnoteženje i sintezu dualnosti? To nas dovodi do ideje trojstva. Kada je vaša percepcija neke dualnosti uravnotežena omogućavate dejstvo treće sile koja (uslovno rečeno) dolazi "odozgo". To je ono što hrišćanska religija naziva spuštanjem "svetog duha". Kada dođete u kontakt sa ovom trećom silom, vi prevazilazite prethodna ograničenja svesti i penjete se na viši nivo razumevanja. Koraci ka postizanju ovog stanja ravnoteže (koje je takođe poznato i kao "bezuslovna ljubav") su: prihvatanje, opraštanje, poštovanje, ravnodušnost i zahvalnost. To je pravo značenje "učenja lekcija", "otplaćivanja karme", ili "oproštaja grehova".
Glavni razlozi zašto se ne sećamo svojih ranijih inkarnacija su ono što psiholozi nazivaju dvema najvećim traumama u životu - trauma rođenja i trauma smrti. Jos jedan, takođe bitan razlog, je taj što bi sećanje na prošle živote i mešanje slika iz dveju inkarnacija samo stvaralo konfuziju u vezi sa osećanjem identiteta nase ličnosti. Međutim, u određenim slučajevima naše evolucije, kada nam je možda potreban ubrzan razvoj, ili ako smo se dugo vrteli u začaranom krugu i pravili iste greške, sećanje na ranije živote može nam pomoći u tom razvoju, jer nam omogućuje da uvidom u ono što smo ranije bili i činili, shvatimo zašto smo sada ono što smo i zašto nam se dešava to što nam se dešava. U svemu tome, Astrologija je ta koja bi trebala da odigra presudnu ulogu. Natalni horoskop nije ništa drugo do Karmički obrazac duše koji govori o mestu na kome je ona stala u svom razvoju. On nam može pomoći da bolje shvatimo svoju ulogu u ovoj inkarnaciji i da bolje upoznamo sebe. Planete u kućama govore u kojim smo sektorima života priklješteni uz negativnu karmu, gde smo već postigli pozitivnu transformaciju i koliko možemo učiniti u ovom životu. Negativni aspekti planeta ukazuju na učinjene greške, pozitivni na evolutivne stadijume koje smo već postigli i sreću u određenom životnom sektoru.
U Astrologiji je koncept karme vezan za nekoliko određenih pozicija u Natalnoj karti. Jedna od reči koja se neprestano krije pod okriljem Karme je izraz njene suprotnosti, ili Darma. Ova reč, koja se obično prevodi kao dužnost, moralnost, zakonitost, sanskritskog je porekla i znači: održati, podržati, izdržati. To je samodisciplina, osećanje odgovornosti i unutrašnji duhovni imperativ. Darma se najlakše može opisati kao "zakon". On ukazuje na način na koji karma sebe u potpunosti izražava, skoro do tačke u kojoj ovaj "zakon" može postati poput kreda, samoproklamovanog "motoa". Osoba do karmičkih odgovora dolazi kroz Darmu.
Najveću prepreku za pravilno razumevanje ovih odgovora danas predstavlja primena moralističkih zakona dobra i zla. Usled toga ljudi žele da spoznaju samo svoju dobru karmu, a plaše se loše, što umnogome liči na hrišćanski ciklus greha i spasenja. Najbolji način da se sagleda karma ne podrazumeva zamišljanje napredovanja uz kosmičke merdevine ili nazadovanje niz njih, vec univerzalno postojanje energije koja teži ravnoteži. Ukoliko uzmete previše energije, morate uspostaviti ravnotežu tako što ćete dati nešto od nje (ravnjača). To je neprekidni ciklus objedinjavanja i otcepljivanja.
Drevna indijska tradicija u svojoj analizi karmičkih zakona ponire u velike dubine i deli tipove karme:
Pralabd karma je shvaćena kao zla kob, usud, Damoklov mač, karma sa kojom moramo da se susretnemo u ovom životu.
Kriyaman karma je ona karma koju ostvarujemo u ovom životu, a sa čijim ćemo se posledicama suočiti u narednom.
Sinchit karma je karma koju sakupljamo kroz mnoge živote, tako da nije naročito delotvorna u ovom otelotvorenju (inkarnaciji).
Prema tim učenjima svi imamo na hiljade inkarnacija koje su sakupile toliko široke karmičke zaplete da bi bilo nemoguće da se samo u jednom životu sretnemo sa svim posledicama proteklih misli i činjenja. Naprosto bismo emocionalno, psihički i fizički bili preplavljeni.
Postoje i druge podele:
Loše delo (loša karma) takođe može biti namerno (dridha) ili nenamerno (adridha). Može se učiniti na materijalnom nivou (kayaka), bilo ubistvom, krađom, telesnom povredom, na verbalnom nivou (vaćaka), lažima i klevetanjem, i na mentalnom nivou (manasika), kroz mržnju, blud i nemoral.
Određivanje vrste karme važno je zbog toga jer nam ukazuje na oblast života koju moramo da unapredimo.
U Natalnoj karti postoji mnogo indikatora karme. Postoji nekoliko određenih stvari a položaj Meseca, njegovi Čvorovi i Saturn nam mogu pomoći da steknemo određeni uvid u simbole karme i darme date osobe. Ipak, povezati neki događaj samo sa karmom, znači usmeriti se samo na lekciju i zanemariti koncept slobodne volje. Ukoliko se uz karmu sagleda i darma to već ne izgleda tako fatalistički. U Astrologiji, korišćenje karme i darme dovodi do većeg uvida u izraz bilo koje planete tako da se lična priroda može sagledati korišćenjem karmičke slike i primenom arhetipa u stvaranju te slike. Na taj način, odbacuje se osuda, a otvaraju se mnogi pravci ličnog razvoja.
Kosmos ima dva lica; prvo polazi od čoveka i širi se u beskonačnost, pošto je centrifugalnog oblika; drugo se emanira iz beskonačnosti i ide prema našem svetu u nepostojanosti forme. Planete su u Kosmosu lokalizovane materijalizacije. Sile sfere nisu samo fizičke, one su isto tako psihičke i spiritualne. Sile Kosmosa, dakle, omogućuju da se pronađe princip nužan za našu ravnotežu. Svako od nas rođenjem nasleđuje zakopano blago u dubinama sebe i skrivenu stazu do njega. Mapa koja označava taj put takođe nam je data. Kako ćemo je dešifrovati i koliko ćemo je slediti, zavisi samo od nas.
Tek kada čovek stekne moć da se sjedini sa čitavim Kosmosom, on će smoći snage da se identifikuje sa njegovim delima...
U stvari, sva iskustva iz prethodnih života određuju kakvu će strukturu imati naša sadašnja Inkarnacija. Svaka ličnost ima tendeciju da razvije određenu patinu, spoljašnju površinu koja je očigledna svakom ko nas poznaje. To je nas Ego. Svi smo mi zaljubljeni u svoj Ego. On sadrži nekritičku i idealizovanu sliku koju imamo o sebi, način na koji zamišljamo sebe i lik koji želimo da predstavimo svetu. Kada nam telo umre, Ego umire zajedno s njim. Ono što preživljava kao deo naše ukupne duše je samo onaj istinski unutarnji deo naše ličnosti, koji možemo nazvati naše Ja. Postoji i jedan drugi način na koji možemo posmatrati nasu dušu i našu ličnost. Njih formiraju dve vrste spiritualne energije koju možemo nanazvati Duh i Psiha. Duh je muški, jang princip našeg života, koji nije prerogativ samo muškarca. Svako živo biće je sačinjeno od isprepletenog delovanja duha i psihe, koja je suprotno duhu, ženski i jin princip. Ni na koji način duh nije superiorniji od psihe. Duh i psiha se uzajamno dopunjuju, i da biste bili celovita ličnost, morate razvijati i jedno i drugo. Proces uzroka i posledice, koji se naziva Karma, se ponekad prikazuje kao čin odmazde, nemilosrdna ruka Boga koja se poput karate udarca sručuje na naš grešni vrat. Tu se Bog čini kao knjigovođa koji savesno vodi evidenciju o svom zlu i dobru koje činite u životu i stavlja ih u odgovarajuće kolone "dugovanja" i "potraživanja". Ovakvo verovanje je pogrešno i zbog toga ne treba filozofiju Ezotericne Astrologije dovoditi u vezu sa religijom.
U Astrologiji je koncept karme vezan za nekoliko određenih pozicija u Natalnoj karti. Jedna od reči koja se neprestano krije pod okriljem Karme je izraz njene suprotnosti, ili Darma. Ova reč, koja se obično prevodi kao dužnost, moralnost, zakonitost, sanskritskog je porekla i znači: održati, podržati, izdržati. To je samodisciplina, osećanje odgovornosti i unutrašnji duhovni imperativ. Darma se najlakše može opisati kao "zakon". On ukazuje na način na koji karma sebe u potpunosti izražava, skoro do tačke u kojoj ovaj "zakon" može postati poput kreda, samoproklamovanog "motoa". Osoba do karmičkih odgovora dolazi kroz Darmu.
