Život je ispunjen patnjom, ali je takođe ispunjen i mnogim čudima, kao što su plavo nebo, sunčev sjaj i dečje oči. Nije dovoljno samo patiti. Potrebno je biti i u dodiru sa čudima života. Ona su u nama i oko nas, svuda okolo, sve vreme... Thich Nhat Hanh
Naša duša je večita životna forma koju pokušavamo da evoluiramo. Inkarnirajuća duša "čeka" pravi trenutak da bude rođena, birajući i roditelje koji će joj najbolje omogućiti evoluciju, koji je neće kočiti. Naša ličnost, mada je prisutna od rođenja, može se razvijati isključivo kroz sam život. Ona napreduje - ili nazaduje - zavisno od toga kako reaguje na životne okolnosti u kojima se nalazi.
"Dete je rođeno na taj i taj dan u taj i taj sat kada su nebeske sile bile u matematičkom skladu sa njegovom pojedinačnom karmom. Njegov horoskop je izazovni portret koji otkriva njegovu nepromenjivu prošlost i njene verovatne buduće posledice. Ali njegovu kartu rođenja pravilno može protumačiti čovek intuitivne mudrosti..." Paramahansa Yogananda
Karma je dejstvo zakona uzroka i posledica čiji je rezultat da okolnosti koje susrećemo u sadašnjosti mogu biti sagledane kao ishod onoga što jeste ili nije učinjeno tokom mnogih života. Natalni horoskop nije ništa drugo do karmički obrazac duše koji govori o mestu na kome je ona stala u svom razvoju. On nam može pomoći da bolje shvatimo svoju ulogu u ovoj inkarnaciji i da bolje upoznamo sebe. Planete u kućama govore u kojim smo sektorima života priklješteni uz negativnu karmu, gde smo već postigli pozitivnu transformaciju i koliko možemo učiniti u ovom životu. Negativni aspekti planeta ukazuju na učinjene greške, pozitivni na evolutivne stadijume koje smo već postigli i sreću u određenom životnom sektoru.
Glavni razlozi zašto se ne sećamo svojih ranijih inkarnacija su ono što psiholozi nazivaju dvema najvećim traumama u našem životu - trauma rođenja i trauma smrti. Rađanje je tajna kojom duh ujedinjuje sebe u materiju, kojom Božansko postaje ljudsko. Te traume su nam nametnute i tokom života ih i sami negujemo i pothranjujemo. Zbog čega? Zbog toga što se niko od nas ne seća svog rođenja – tako nam je rečeno. Na isti način, lično sumnjam da se iko može pohvaliti da pamti svoju smrt, uz svo uvažavanje brojnih primera "kliničke smrti", što se može protumačiti specifičnim stanjima svesti u uslovima u kojima je telo oslabljeno i izloženo raznim naporima i nadražajima.
Sve religije sveta bave se pitanjem smisla patnje. Jedan od paradoksa koji sadrži hrišćanstvo je da ukoliko se ispovedite ili priznate svoj greh uz obavezno pokajanje, on će vam biti oprošten i izbrisan. Reč "kajanje" je ovde veoma važna i zahteva da se osećate loše i da patite zbog onoga što ste učinili. Ako spoznate svoj greh i ako se pokajete, on će vam biti oprošten. Kao da greh nikada nije ni postojao. Sveži i "očišćeni", možete da krenete da grešite svaki put iznova do narednog odlaska u ispovedaonicu.
Ali, da li baš tako? Da li nas po “dobro odrađenom životu” čeka “večni život”, kako nam to obećavaju “autorizovani Božji dileri”, po principu "magarca i šargarepe" – ili nas čeka još zahtevnija i teža životna uloga i lekcija? Izgleda da se odgovor krije u našoj moći poimanja nagrade i kazne.
Sigurno su se mnogi od vas makar jednom zagledali u oči nekog deteta i osetili duboku povezanost. Možda vam je nekada neko dete izreklo kakvu mudrost koja vas je duboko dirnula. Duboko u sebi verovatno ste osećali da je to dete na neki način mudrije od vas, da prozire mnoge stvari. To je bio odraz znanja i vašeg unutrašnjeg deteta. Jedan od razloga za takvu tvrdnju je u tome što mi, kao duhovna bića silazimo u naše fizičko telo i rađamo se kao deca, kao bebe. Zato je dete kao sastavni deo naše ličnosti uvek u najprisnijem odnosu sa duhovnom suštinom. Kada se dete rodi ono je gotovo čista duhovna suština, zato što u toj tački još uvek nema nikakvih iskustava, nikakvih dodirnih tačaka sa svetom. Zbog toga nas blizina sasvim male dece toliko razgaljuje: u njima vidimo odraz naše duboke i nevine duhovne suštine koju još uvek nismo sasvim pokopali i sakrili od samih sebe.
Život na ovoj planeti za mnoge se pokazao kao teško breme. Nemalo je onih koji su otkrili da ovaj svet ne prestavlja sigurno mesto. Svakodnevno stradavaju nevine žrtve, previše je prisutno bolesti, tuge i nesreće. Posebno se to odnosi na decu. Može li dete koje pati biti odgovorno za svoju patnju? Izgleda nam kao da na besmisao nailazimo na svakom koraku.
Odgovor se verovatno krije u već navedenoj tvrdnji da svako od nas pre dolaska na ovaj svet sam bira svoju lekciju. Dela iz prethodnog života prenosi se na naredni. Zato, na primer, dete koje se rodi hendikepirano, ili nevino strada, trpi posledice svojih prošlih dela ali će zato na isti način razvijenije duše, svojim rođenjem često na sebe preuzeti jedan deo karme roditelja i ljudi sa kojima će biti u dodiru i na taj način podstaknuti i ubrzati njihov rast.
Neke istočne tradicije naglašavaju da duše koje su na višoj evolucijskoj lestvici ponekad odluče da se usele u tela mentalno retardirane, hendikepirane i autistične dece.
Na taj način primoravaju svoje roditelje da zbog njih nešto nauče - neki jedino na taj način mogu da nauče šta znači ljubav prema drugim ljudima, skromnost i razvijanje vrlina. Indijci veruju da se prosvetljene duše često inkarniraju u tela takve dece kako bi ustvari pomogle tim ljudima u ćišćenju karme, spiritualnom napretku i njihovom odvajanju od loših navika. Mnoga mentalno retardirana deca umiru pre svoje desete godine ili njihove duše napuštaju svoja tela tek onda kada njihovi roditelji nauče karmičku lekciju do kraja.
Sećam se nekih svojih nedoumica i “astroloških promašaja“ za neke karakteristične primere horoskopa u kojima sam tvrdio da su to “veliki ljudi“ i duše koje se poslate sa posebnom misijom na ovu planetu. Veliko je bilo moje iznenađenje i razočarenje kada se kasnije ispostavilo da su to hendikepirana deca - ali i satisfakcija kada sam vremenom, sve više se zanimajući za indijsku Astrologiju i njenu moguću sintezu sa Zapadnom, ustanovio da prema merilima Jyotish astrologa ova deca pripadaju navedenim primerima. Ispostavilo se, na primer, da horoskop deteta koji je mene najviše interesovao sadrži čak dve Mahapuruše Yoge, što je redak slučaj (Mahapuruša - velika osoba, a Yoge su u Jyotishu izrazito povoljne ili nepovoljne planetarne kombinacije).
Ovi učitelji su nezamenjivi u spiritualnoj spoznaji, a pogotovo u nauci koja se naziva najvećim vedskim znanjem ili kako to Indijci kažu - okom Veda. A to je Jyotish odnosno onaj njegov deo koji se bavi Astrologijom, a naziva se Hora (nauka o vremenu).
Takvi slučajevi su poznati ne samo u hinduizmu, već i u budizmu, ali malo se o tome zna na Zapadu. Učenici koji primaju inicijaciju od budističkog duhovnog učitelja tom prilikom daju i jedan zavet - obavezuju se da će u slučaju prosvetljenja nakon napuštanja svog tela (u trenutku fizičke smrti) te nakon boravka na višim duhovnim sferama ponovo doći u ovaj Pakao nazvan Zemlja gdje će preuzeti karmu drugih ljudi kako bi omogućili brži spiritualni napredak celokupnog čovečanstva. Mnogi od njih su među nama samo ih mi ne prepoznajemo.
Ni jedan astrolog – kao ni psihoanalitičar – ne može tumačiti život i sudbinu na nivou većem od onog na kome sam funkcioniše. Dane Rudhyar
Nema osvešćivanja bez boli. Što je prepreka u fizičkom telu veća, to duša ima više mogućnosti da otplati karmičke dugove i postigne brži duhovni razvoj. Prepreke su, ako ih uspešno preskočimo, naša odskočna daska, a nagrada koju dobijamo nije u fizičkom obliku, već u duhovnom razvoju.
Da bi grane stabla dosegle nebesa. Korenje mora dosegnuti pakao. Srednjovekovna alhemičarska poslovica
