Zasto uopste imamo potrebu da pricamo o svojim iskustvima (ili mozda neiskustvu) i da drugima pojašnjavamo neke stvari. Ili možda na taj način razgovoramo sami sa sobom, pokusavamo da složimo mnoge kockice koje su deo velike enigme našeg života. Za mene je život prava enigma. Zovem se Marija i imam 34 god. Tačnije, bliže sam 35-oj, ali sam odjednom u poslednje vreme počela intenzivno da razmišljam o godinama. I znate li šta sam odjednom shvatila: da nemam pojma šta sam radila poslednjih 5 god. Sve do 29-te, 30-te, mi je kristalno jasno sačuvano u memoriji. Sve posle toga je u nekoj izmaglici. Ljudi, događaji, iskustva, boli, radosti...
Glasim za osobu koja je po nekim ustaljenim i opšteprihvaćenim merilima uspešna, vesela, optimistična, velikodušna, možda malo kontradiktorna, snažna,, vesela a kada sam sama malo tužna i veoma slaba, karijerista, simbol uspeha jedne žene. A moja duša? To nezna niko. Nisam sigurna da bi iko to uspeo i da razume i da bih ja uopšte mogla nekom to da opišem. Da li bih sebi dozvolila da neko to i vidi? Moje gubljenje samopouzdanja, moje strahove, moje boli, moje neuspehe... Rane duboko zakopane. Krajnja kontradiktornost. Dve osobe u jednoj, divlji ponos i dostojanstvo koje samoj sebi ne da da prizna da postoji ona druga. A ona? Evo je, s vremena na vreme zakuca, traži svoje, grebe i ujeda.... Tera me da lutam, tera me da razmišljam i da za neko vreme stižem u dubine koje ni sama ne umem da prepoznam, gubim se u nejasnim prostorima uma, imam doživljaje sreće bez konkretnog objašnjenja, istovremeno plačem negde duboko u sebi a ne znam zašto, svaka unutrašnja suza dušu sagoreva. Nekada mira nemam ni na jednom mestu, stalno žurim a put nema cilja, svuda bi da stignem, svuda bi da idem i sve da doživim. I tako stignem kući, pa se ponekad pitam da li je to moj život, da li sam dvostruka ličnost, kako ljudi žive jednostavne živote, kako su zadovoljni jednostavnim stvarima, kako im malo treba da budu srećni. I znate li šta sam posle mnogo lutanja i traganja shvatila? Nema veze to sa velikim i malim stvarima, novcem i besparicom, uspehom i neuspehom, životom sa decom ili bez njih, dobrim poslom i sjajnim stanom ili životom u bedi i svakodnevnom borbom za preživljavanjem. Ima veze samo sa «unutrašnjim mirom». A sve to tako zajedno sa astrologijom, i nečim što se zove «natalna karta». U svim svojim povremenim lutanjima, bespredmetnim razmišljanjima, nejasnom nervozom koja mi je ispunjavala stomak drhtavicom i moje noći pretvarala u besane, tražila sam pomoć. Razgovor. Tada su mi bili neophodni prijatelji, sagovornici.... A kojem prijatelju bih mogla da pokažem pravu sebe? Onu koja ne blista kao sunce, ona koja se ne smeje od srca i u centru je pažnje svih ljudi, onu koja nije najbolja, najbrža, svemoćna. Onu koja je uvek spremna kao da se tog trenutka podiže zavesa i ona izlazi na pozornicu da pod sjajem reflektora zasluži ovacije prisutne publike?
I tada sam pronašla njega. Astrologija je njegovo zanimanje. Zove se Miroslav i živi u H.N. Odakle dolazi nemam pojma. Ko je on u stvari, ne zanima me. Lutajući po netu naletela sam na njegov sajt i odmah rešila da mu pišem. Zašto baš njemu – nisam znala u tom trenutku. Dala podatke i tražila odgovore na konkretna pitanja. Moj brak i kupovina nekretnine. Nestrpljivo čekala. A onda zvala i tražila da požuri. Nema većeg problema od mog problema i ko ima pravo da mi neda odgovor odmah. Pa ja sam OVAN! Sredinom oktobra 2004.god. dobijem odgovor. Po pitanju braka Miroslav piše da misli da je brak mlad, da ce se svasta tu jos izdesavati, da cemo on (Nikola BIK, isto godiste) i ja jos stosta proziveti zajedno, da cemo se oboje mnogo menjati, da ce nam emocionalne prirode doživeti transformaciju, naš odnos i naši pojedinačni životi imaju ime «drama».... Za kupovinu nekretnine piše da nije loše vreme, da je posebno dobar dan za ugovore i pisana dokumenta 27.januar 2005.god. (i to podvučeno crvenim). Sve to ja pročitam, složim i odložim, u međuvremenu normalizujem odnose sa svojim suprugom i zaboravim. Nekako odmah po doceku Nove Godine, još su trajali praznici, moja mama mi javi da je videla mnogo lep stan i da odmah dođem da ga pogledam. Ja odem, još na ulazu u stan osetim nešto toplo i prijatno, vidim prelepi balkom i ogromne prozore preko celog zida i bez mnogo razmišljanja, kao da kupujem rukavice, rešim da taj stan mora biti moj. Tako je i bilo. Ljudi koji su nekada živeli u tom stanu u međuvremenu su mi postali veliki prijatelji, danas tu žive moji roditelji vrlo srećno i zadovoljno.
A šta se sa mnom izdešavalo u međuvremenu? Živela sam svoj život uspešne, doterane, dobro organizovane direktorke, sa povremenim razmiricama kod kuce, savršeno sređenim domom, gomilom prijatelja, dobrih putovanja i zanimljivih vikenda. Krajem januara 2006.god. shvatim da sam u nekom drugom stanju, da je moje telo drugačije i doktor potvrdi moju trudnocu. Mojoj sreći nigde kraja.(u godišnjem horoskopu tačno naveden period povećane plodnosti!). Moj suprug sav ustreptao, nežan, pažljiv, zajedno sa mnom obeleži sve nedelje na velikom kalendaru do 07.10.2006.god. kada je trebao da bude termin za porođaj. I tako sve do jednog petka početkom marta kada sam dobila jak bol, krvarila. Otišla u bolnicu i oni mi prvo dali nadu rekavši da je to vrlo često u ranoj trudnoći, a onda mi nakon ultrazvučnog pregleda hladno saopštili da od porođaja i bebe nema ništa. Plod uginuo. Nisam plakala. Nisam kukala. Kukala mi duša i cepala se, ćutala sam i na kraju tešila druge (supruga, mamu, svekrvu...). Svima bilo teže nego meni. Nisam znala da pokažem svoj bol, a patila zbog toga. Ali jednu stvar nikada neću zaboraviti. Kada su mi rekli da neće biti bebe ja sam pomislila «nas dvoje pucamo, brak će se raspasti». Ne znam, pošto se ničega ne sećam, šta se dešavalo posle, sve do maja. Moj suprug ode na jedan vikend službeno i nikada se više ne vrati isti čovek. Kada sam ga videla dobila sam neki udarac u stomak, ali sam rekla da nesto umišljam. ( u natalnoj karti imam razne aspekte koji ukazuju na pojačanu intuiciji i od sada ću je sigurno više slušati). Od tada on ćuti, zamišljen je, kaže kako oseća neke promene u sebi ali ne zna da objasni šta je....Ja pokušavala da razgovoram sa njim, naravno bez rezultata, tražila da ponovo pravimo bebu – on odbijao, predlagala razvod, on ćuti, probala da ga uveselim, bezuspešno....Tražila bezuspešno odgovore šta se sa njim dešava. I tako sve do početka avgusta kada mi slučajno (ili te neke tajne sile postoje) dopadne u sređivanju polica pisanije Miroslava iz H.N. Pogledam i odjednom mi se zgrči utroba. 27.januar 2005.god. dobar dan za pisana dokumenta. Hitno pronađem fasciklu sa papirima kupljenog stana i vidim datum potpisivanja predugovora o kupoprodaji: 27.01.2005.god. Pročitam ostalo i sledim se. Rešim da mu odmah pišem i tražim da se vidimo. Tako smo se nas dvoje upoznali na šetalištu u Igalu jednog popodneva početkom septembra. Dugo razgovarali, a mogli smo još satima. Ne bih znala sada da prepričam ceo razgovor, ali znam da sam se mnogo dobro osećala. Ispred mene je bio čovek pred kim nisam glumila, bila sam svesna da nas poznaje obe, da razume i ne osuđuje. Nisam se pretvarala i zato sam bila tako opuštena. Ispred mene je bio neko ko je daleko otišao u razumevanju života, razlika među ljudima, razumevanju događaja i prilika koje nije mogao da promeni. Pričali smo o promenama u meni i na meni. Pričao mi je o planetama koje trenutno tranzitiraju neke kuće (ja nisam poznavalac astrologije) o velikim promenama u mom životu, teškim odlukama, drastičnim promenama mog fizičkog izgleda (nisam mu rekla da ljudi koji me nisu videli neko vreme ne mogu da veruju u promenu mog izgleda), kako ću uvek privlačiti iste ljude u svoj život, kako ću upadati u neobične situacije i ostvarivati neobične odnose sa ljudima, mlađim muškarcima (ja se smejala jer sam došla tužna i u stvari tražila rešenje za svoj brak) i mnogo toga još što tada nisam shvatila. Na pitanje o mojim problemima, mom suprugu, njegovim planetama i tranzitima, tražio je podatke, nešto gledao, zamislio se i odjednom počeo da se smeje. «Pa on je zaljubljen. Pa on ne zna gde udara, pun je ideala, živi u snovima. Držaće ga ovo još. Ali, odluke su tvoje. Teške odluke. Ne znam da li treba da tražiš drugog muškarca, jet ti jednostavno takve ljude privlačiš u svoj život. A zbog Saturna koji ti tranzitira kroz 12., 1. i 2. kuću ispred tebe je težak period. Vreme sabiranja i oduzimanja. I da se u zemlju zakopaš ove probleme ne bi izbegla. Ti sa tvojim severnim mesečevim čvorom u Vodoliji, a južnim u Lavu, imaš težak zadatak. Moraš da naučiš svoje lekcije» I još mnogo toga smo pričali....
Vratim se ja u kući, jedan Ovan sa podznakom u Lavu preko neta odmah tog dana nađe detektivsku agenciju (izaberem od svih pronađenih jednu po nekom svom unutrašnjem glasu), ne pita sta kosta, hoce istinu.... I šta saznam posle 3 dana. Jedan od telefona mog supruga je služio samo za kontakt sa jednim određenim brojem. Uvek u isto vreme, nebrojeni broj poruka i poziva, ne službenih naravno.... Saznam ko je ona, kako izgleda, isto smo godište, čak ima i malo dete... Eh ti muškarci! I naravno odmah se javim Miroslavu. A znate li šta se posle dogodilo? U tom svom očaju izdane i povređene žene, jednog dana očajne, drugog dana besne, trećeg dana ravnodušne, i tako sve u krug, ja shvatim da sam se zaljubila na prvi pogled u jednog Blizanca. Zaljubio se i on. Ah, komplikacije....A taj Blizanac je i mlađi od mene.A tek pod kojim okolnostima smo se upoznali.....O tome mi je Miroslav pričao. Pričaću vam neki drugi put.... I opet pozovem Miroslava. A on se smeska....
Danas ne znam šta ću uraditi. Pitala sam Miroslava za Blizanca, a on mi uz onaj njegov zagonetan osmeh poznavaoca mnogih sudbina, saopšti da ta osoba ima isti neki aspekt kao moj suprug i da je to tako neverovatno...Jer taj aspekt je prilično redak... I da li je to: «Uvek ćeš privlačiti iste ljude u svoj život!»
Danas nemam odluku. Suprugu nisam ništa rekla. Sa Blizancem razmenjujem svakodnevno poruke i prema njemu sam prava osećajna žena. Prema suprugu malo gruba. Jedino sam shvatila da sam negde pogrešila kada nisam dozvolila nekome ko me mnogo voli i da me upozna. Nisam pustila svoju osećajnu prirodu (mesec u Strelcu) da bude upoznata od strane svog supruga. I stalno vodim unutrašnji rat sa tim svojim podznakom u Lavu. Da li da ćutim i dalje i dostojanstveno i kraljevski napustim ovaj brak, da se posvađam na mrtvo ime pa kud pukne nek pukne (Ovan) ili možda nešto treće? Jedino sam shvatila da ću onog trenutka kada budem imala jasnu odluku šta ću da radim u svojoj glavi, savladati jednu od životnih lekcija koju moram da prođem. Ili ću tu lekciju savladati na taj način što će neko drugi doneti odluku i niko me neće ništa pitati.
Čitam vrlo često svoj natalni horoskop i uvek nešto novo saznam. Otkriće je bilo to sto Miroslav piše. Shvatila sam da to nisu dve Marije već samo jedna, ona jedna o kojoj ja razmišljam kao o jedinstvenoj i neponovljivoj zbog tog Lava. I prihvatila sam in napokon sada kao jednu. Ne plašim se više te druge strane svoje ličnosti. Najveće boli u životu doživljavam zato što nikom neću da pokažem da sam vrlo osećajna i da ne mogu sve da postignem u životu. Nikom nedam da vidi moj neuspeh. I to jeste tako. Stvarno mislim da ću biti srećna kada uz sebe budem imala nekog ko će poznavati nas obe i pustiti nas da budemo to što jesmo. Prihvatiti nas zbog nas samih. A da bi to doživela moraću da naučim da se otvorim i gradim poverenje. I dopustim nekom da nas upozna do kraja.
Možda mi je i Miroslav postao prijatelj zato što sam ispred njega osećala da ništa ne treba da krijem jer taj čovek me je već poznavao po podacima o mom rođenju. Taj susret je bio neobično iskustvo. Nije me osuđivao ali mi je otkrio da je život još nešto van spoljašnjeg izgleda i slike koju gradimo o sebi. Otkrio mi je da na ovom svetu postoji još ljudi koji razmišljaju kao druga ja i traže neki smisao van čistog materijalnog sveta, traže odgovor na pitanja šta je svrha, šta je cilj, šta moramo da naučimo dok smo ovde....
Možda astrologija i vama neće dati konkretne odgovore šta da uradite u određenom trenutku ali će vam sigurno pomoći da bolje upoznate sami sebe, da bolje upoznate ljude oko sebe, da lakše podnesete svoju sudbinu, potražite istinu tamo gde se ona nalazi bez besciljnog lutanja u traženju odgovora.... Možda će vam pisanje Miroslava u prvom čitanju biti nejasno, ali kada se stvarno udubite shvatićete koliko istine tu ima. Shvatićete koliko na osnovu astrologije možete, ma šta Miroslav govorio, otkriti unapred neke događaje sa velikom verovatnoćom. Odluke će i dalje biti samo naše, ali i one zavise od tog natalnog horoskopa. Što ga više izučavate, sve više shvatate zašto ste neke odluke doneli baš na taj način i zašto neke odluke čekaju tek da se rode, kristalno jasne, u našoj glavi.
Ima tu još mnogo stvari koje su vezane za taj horoskop. O tome ćemo neki drugi put.
Miroslave, hvala ti za ovo prijateljstvo. Hvala ti za one razgovore i za naše buduće razgovore, nadam se. Hvala ti što sam uz pomoć astrologije i astrologa uspela da u ovim godinama upoznam, mada i dalje ću upoznavati, sebe. Bar da shvatim i prihvatim da smo nas dve – jedna osoba. A to mi je jako bitno. Hvala ti za horoskop i molim te dok smo na ovom svetu radi mi godišnje horoskope.
Hvala ti za sve članke koje pišeš i objavljuješ jer uživam u njima. Nauči me nešto o astrologiji jer zaista ima nešto u onom Saturnu koji prolazi kroz 12., 1. i 2. kuću. Jedino što ti ovaj Ovan sa podznakom u Lavu zamera je što to malo ne komercijalizuješ. Ali, verovatno to ima veze sa tvojim horoskopom. Ima tu ono nešto...
Napisano u Beogradu, jedne nedelje uveče, novembra 2006.god.
