Srbija i Crna Gora danas žale sa prvim danom proleća.
A ovih dana je čitava međunarodna zajednica bila u prilici da prati nezapamćeni vandalizam i sinhronizovanu akciju Šiptara koja je imala za cilj zatiranje istorije i potpuni progon i likvidaciju Srba i srpske kulture, tradicije i duhovnosti na prostoru Kosova i Metohije. Na pragu trećeg milenijuma to predstavlja i svojevrstan šamar evropskoj civilizaciji i UN, koje su dolaskom na Kosmet na sebe preuzele prvenstveno obavezu - zaštitu i opstanak srpskog naroda. Ovako, snose direktnu krivicu zbog toga što su dopustile da aveti ponovo otvorene Pandorine kutije opet ubiraju svoj danak.
Kosovo je često bila tema u našim ranijim emisijama. Jedan od razloga je lične prirode, jer sam tamo proveo 22 godine svog života, tako da su mi više nego poznati razlozi sadašnjih dešavanja. Drugi, mnogo bitniji razlog, tiče se onoga čime se bavim i zbog čega se toliko trudim da svima vama približim razloge zbog kojih je Kosovo toliko bitno za Biće srpskog naroda.
Gledajući na pojam mita sa današnjeg, još uvek strogo materijalističkog stanovišta, pre nego što priznamo naučnu vrednost mitološkog predanja uglavnom se trudimo da prvo istražimo sve istorijske i ostale činjenice, pokušavajući da uklopimo priču u moguće okvire kako bi je činjenično smestili u prostor i vreme. To predstavlja i glavni razlog zbog čega je mitologija uglavnom marginalizovana i smeštena u područje folklora ili fantastike u kojoj je sve moguće.
Međutim, za sve one koji pokušavaju da prodru u fenomen mita i da ga sagledaju u svoj njegovoj dubini, mit je mnogo više. Mit je prirodna, spontana, iskrena istina, koja nastaje neanalitičkim umom, kao doživljaj, impresija… Mit predstavlja Dušu koja se mora vratiti kući, svojim nekadašnjim korenima.
Istorija se uvek ponavlja. Kada je u pitanju srpski narod ona se ponavlja u ciklusima. Ti ciklusi su veoma vezani za kretanja planeta Plutona i Saturna. Na svom elementarnom nivou u Astrologiji ove planete označavaju smrt i stradanje. Budući da srpska nacija pripada znaku Jarca kojim vlada Saturn prilično je lako objasniti zašto je to tako. Ono što ostaje nejasno je, zašto je to svojstveno samo našem narodu i kao Damoklov mač nam neprestano visi nad glavama. Razloge treba potražiti u samim uzrocima dolaska Slovena na Balkan i njegovog naseljavanja, kao i u planetarnim konfiguracijama koje su tada bile na sceni. Ali to već prevazilazi današnja saznanja o toj materiji.
Kada su u pitanju odnosi (aspekti) između planete Saturna i Plutona istorija je pokazala da je svaki napet odnos između ove dve planete prouzrokovao težak period i borbu za opstanak srpskog naroda. Saturn je sudbinska planeta i u dodiru sa Plutonom oživljava mit o Feniksu koji se diže iz pepela. Kao napete odnose ili aspekte ove dve planete Astrologija je okvalifikovala konjukciju, kvadrat i opoziciju. Posebno su teški aspekti konjukcije i kvadrata. Treba li da napomenem da su u vreme boja na Kosovu ove dve planete bile u naglašenom kvadratu?
Pluton je jedini pravi prijatelj Saturna u planetarnoj hijerarhiji i kako kaže anegdota "sa takvim prijateljem čoveku nisu potrebni neprijatelji". Obe ove planete vode u tamu i nagoveštavaju mudrost dostignutu kroz patnju i pročišćenje. Obe se odnose na proces razvitka ljudske svesti, kroz borbu i iskušenja.
Vratimo se ponovo prošlosti, Mitu. Evo kako tursko predanje, zabeleženo 1914. godine govori o Boju na Kosovu. Izdvojiću vam samo jedan mali deo:
"Kosovo je bilo srpsko, ali batal (napušteno). Na njemu je podeljen megdan dva gospodara. Alah je hteo da bude tursko, kao što sada hoće da bude srpsko. Silna je vojska došla i sa jedne i sa druge strane.
Ćitab (knjiga) veli skoro pola miliona. Strašna je to bitka bila kada su se tabori izmešali. Grumenovi belog kamenja koji se na Kosovu sada vide kosti su, a iz krvi niče kosovski Božur, crven cvet što miriše na ustajalu krv. Na Kosovu je puno čavki i gavranova, to su žene i deca izginulih junaka....
Od tada nijedan turski sultan više nije smeo da dođe na Kosovo jer se verovalo, da će Turci carstvo izgubiti. I za pet stotina godina, nijedan sultan nije posetio tursku svetinju na Kosovu - Muratovo Tulbe. Ali s proleća 1912. godine jedan se sultan usudi da pohodi grob Muratov i iste godine u jesen propade tursko carstvo..."
Dakle, i tursko predanje nedvosmisleno tvrdi da su se Turci Kosova pribojavali. Sve počinje na Balkanu, koga Turci izgleda nisu tako nazvali bez razloga. Interesantno je da vrlo malo ljudi zna šta znači reč Bal-Kan. Ona označava "krvavu glavu".
A mi da vidimo šta o tome kažu najnovija istorijska saznanja:
Apsurdno je to da su do skora istoričari naime bili preuzeli poruku svojih predhodnika, zadojenih predanjima od XV veka da je Kosovska Bitka, za Srbe bila izgubljena ali su prema njihovim opisima boja, ostali toliko skeptični da najradije izjavljuju kako se o pojedinostima gotovo ništa ne zna. Interesantno je to da su odbacili kao netačne, prve vesti o Boju, izvorno najutentičnije, jer su one govorile o srpskoj pobedi ili bar o neodlučnom ishodu bitke.
U ovakvoj situaciji kada je predanje, zbog toga što se podudarilo sa kasnijom sudbinom srpskog naroda, više je nego čudno da se izdaja Vuka Brankovića na primer, koja se potpuno uklapa u tradicionalno tumačenje bitke - demantuje i odbacuje?! I to upravo na osnovu toga što o njoj ne govore neposredni istorijski izvori?!
Nije li apsurdno to da su istoričari popustili pod pritiskom tradicije, i usmene i zapisane, koja se nagomilavala četiri veka kad je u pitanju ishod kosovske bitke ali su zato, braneći Vuka Brankovića, postali uporni do neshvatanja porekla jednog predanja, prihvatajući predanje o porazu Srba, ali ne i predanje o izdaji.
I zaista, najraniji autentični poznati izvori govore o pobedi Srba ili o minumun nerešenom ishodu. Decenijama je Evropa slavila srpsku pobedu. Nijedan od ovih dokumenata ne svedoči o pobedi Turaka. Svi dostupni izvori i najraniji i kasniji svedoče o obostranoj pogibiji i obostranim velikim gubicima. Smrt sultana istorijska je činjenica. Neosporno je i povlačenje turske vojske posle obostrano velike pogibije. Da li istorija pamti primer vojske koja se povukla posle pobede?
Sva je prilika da je taktička vojna pobeda Srba bila ustvari Pirova pobeda, jer je krajnji politički rezultat ipak išao u prilog brojno i ekonomski nadmoćnijem osvajaču. S obzirom na nejednake mogućnosti obnavljanja snaga, posledice su očigledne. Iste godine je Milica, što je sasvim prirodno, morala da prihvati vazalni odnos.
--- Na sličan način su i NATO agresori 1999, iako nisu ostvarili vojnu pobedu, mada su sve učinili da do toga dodje, uspeli to da ostvare političkim putem. Ali samo delimično. Jer ono što su prvobitno tražili nije ni »R« od Rambujea.
Astro-Studio, mart 2002.
Ljudi me pitaju zbog čega u svojim astrološkim analizama retko govorim o vremenu u kojem živimo i o situaciji u kojoj se nalazi naš narod i država. U ovom ispolitizovanom društvu, što je i sasvim normalno kada se ima u vidu da nam od politike direktno zavisi buduća egzistencija i opstanak, nije lako govoriti o stvarima koje nisu muzika za uši onih koji su na vlasti.
Treba li da vam analiziram horoskope Đinđića i Đukanovića?..... Mislim da nije vredno truda. Postoji nešto što se zove "minimum nacionalnog dostojanstva" za koji ova dotična gospoda (ukoliko ih išta »dotiče« - osim gole vlasti) izgleda nisu čula. Biće da nisu prisustvovali nastavi kada se obrađivala ova životna lekcija...
Uvek sam se trudio, pošto sam 22. godine živeo na Kosovu da budem objektivan u svojim analizama. Na žalost, pitam ja vas, kako to da se karte Velike Albanije, kojima smo se svi podsmevali još pre 20 godina, upravo crtaju na Balkanu. Postoji li još iko ko sumnja u to da se Orvelovska vizija budućnosti upravo ostvaruje?
Marta 2000. godine u listu "Treće Oko" sam napisao:
Jugoslaviji predstoji spor i postepen napredak koji će uslediti posle brzog ukidanja sankcija i podrške koju će početi da dobija od sve više zemalja koje počinju da uviđaju kakva opasnost preti i njihovom suverenitetu ukoliko međunarodno pravo ponovo ne dobije svoj legalitet i ulogu koju je imalo pre Nato-ove avanture. Na Kosovu ne treba očekivati brzu promenu stanja na bolje ali će Šiptari sve više gubiti podršku koju su imali od svojih dojučerašnjih saveznika zbog nastavka terora nad Srbima.
U septembru 2001. godine za isti list pišem:
I tako će za koju godinu Amerika možda biti u prilici da kaže kako ona ne priznaje ni granicu između Crne Gore i Albanije, kako je Albancima ugrožena egzistencija i da im je potreban životni prostor zbog enormnog nataliteta i kako bi po njima bilo sasvim u redu da im se omogući da im i Crna Gora prepusti svoju teritoriju jer su Albanci u većini.
Zbog toga je u američkom interesu da Kosovo bude nezavisno kako bi lakše dobili dozvolu za početak izgradnje naftovoda koji bi išao preko njegove teritorije jer bi to bilo mnogo teže ukoliko bi dozvolu morali da traže od Jugoslavije, budući da su svesni da neće biti u stanju da još dugo drže pod kontrolom marionetsku vlast koju su sada doveli na čelo u Srbiji i Crnoj Gori.
Kako se provela vlast u Srbiji ste imali prilike da vidite a kako će se provesti ova marionetska vlast u Crnoj Gori ćemo tek da vidimo...
Na kraju bi svima trebalo da bude jasno zbog čega je mit o Kosovu ostavio toliki pečat na našu istoriju, tradiciju i kulturu, za razliku od nekih pseudoistoričara i intelektualnih primitivaca i ameba koji pokušavaju da nas uvere u to kako mi »slavimo samo svoje poraze«. Srećom ih svakodnevno demantuju naši sportisti sa svojim pobedničkim mentalitetom koji je samo odraz našeg porekla i svega onoga što smo kroz istoriju preživljavali.
A svim onim skepticima koji tvrde da smo mi Kosovo već izgubili poručujem (kao što to radim i sve ove godine):
Kosovo je tu da bi i mi postojali. U korenu je našeg bića i predstavlja krv koja kola našim venama.
To je jedini razlog zbog koga su zlikovci ciljano udarili na svete srpske hramove. Čak nije bilo ni ubistava u meri u kojoj se to od njih moglo očekivati.
To im je kobna greška. Jer krv nije voda i jer smo tada najjači; jer se istorija uvek ponavlja i jer nema te sile koja onda može nadjačati taj duh. Koliko god da nas malo ima.
Kosovski mit nas na to obavezuje. To je Zavet naše Duše koja se mora vratiti kući, svom nekadašnjem ognjištu.
Toliko za danas. Nije ni vreme ni mesto da nastavljamo sa daljom pričom i zato prekidamo današnju emisiju. I zbog onoga što se danas dešava na Kosovu ali i zbog već pominjanih »čavki i gavranova i cvetova što mirišu na ustajalu krv«.
Jugoslaviji predstoji spor i postepen napredak koji će uslediti posle brzog ukidanja sankcija i podrške koju će početi da dobija od sve više zemalja koje počinju da uviđaju kakva opasnost preti i njihovom suverenitetu ukoliko međunarodno pravo ponovo ne dobije svoj legalitet i ulogu koju je imalo pre Nato-ove avanture. Na Kosovu ne treba očekivati brzu promenu stanja na bolje ali će Šiptari sve više gubiti podršku koju su imali od svojih dojučerašnjih saveznika zbog nastavka terora nad Srbima. 
Toliko za danas. Nije ni vreme ni mesto da nastavljamo sa daljom pričom i zato prekidamo današnju emisiju. I zbog onoga što se danas dešava na Kosovu ali i zbog već pominjanih »čavki i gavranova i cvetova što mirišu na ustajalu krv«. 
