Predmet Astrologije nisu samo materija i energija koje su prvenstveno oblast izučavanja nauke. Tek se viši filozofski princip može na odgovarajući način baviti vrhovnim silama stvaranja koje čine naš svet i njegovo okruženje u Svemiru. Potrebno nam je da prepoznamo hijerarhiju znanja unutar same Astrologije. Iako je stara nekoliko hiljada godina, definicija Astrologije je još uvek otvorena. Ona se između ostalog bavi višim nivoima svesti i dimenzijama iskustva koja su daleko iznad razumevanja ljudske logike. Iza simbola i drevnog jezika tradicionalne Astrologije leži veliko područje potencijalne mudrosti i dubljeg razumevanja samih zakona života.
U prilog tome i danas ćemo govoriti o osnovnoj pokretačkoj sili Univerzuma – o njena dva pola ili dva aspekta koji je sačinjavaju - jin i jang ili anima i animus… Govorićemo o alhemiji koja se zove – ljubav. Kako ona nastaje i na koji način funkcioniše možete saznati ako ostanete sa nama.
Ostatak emisije, naš telefon 23-242 je, kao i uvek, otvoren za vas i pitanja koja ćete postavljati Miroslavu dragi slušaoci. Posle jedne muzičke numere ponovo smo sa vama. Kako bi sve bilo u skladu sa danasnjom temom poslusajte pobedničku pesmu sa “Sunčanih skala”…
Tijana Dapčević – Negativ: “Ja sam kao Ti, Ti si kao Ja… Ma daj priznaj mi to i dok budeš živ, moj si negativ. Tvoj bol osmeh je moj...
(Dobro došli u Grad Svetlosti, Herceg Novi... je parola kojom turističke agencije reklamiraju ovaj grad - otuda i "Sunčane skale")
U šali često kažemo: Ljubav je slepa – zato se zaljubljeni pipaju... međutim – pre bi se moglo reći da ništa nema tako oštar vid kao ljubav. Prava ljubav podrazumeva bistar pogled i objektivnost jer iako smo “slepi” nepogrešivo pronalazimo osobu koja nam odgovara.
Između trenutaka dolaska i odlaska sa ovog sveta, ljubav ostaje naša najdublja potreba. Na žalost, vrlo često, nezadovoljena. Mora da je prilično tužno umreti još gladan ovog osećaja stapanja sa nekim, pronalaženja u tuđem licu koje se ogleda u našem vlastitom ogledalu. I sve dok konačno ne shvatimo da drugu osobu možemo da volimo tek u meri u kojoj volimo sami sebe, odsustvo ljubavi će i dalje pustošiti naše živote.
Voleti druge znači da budete potpuno srećni i bez njih, bez straha da ćete im naneti bol, bez težnje da ih zadivite, bez strahovanja da će prestati da vas vole, da će vas napustiti... Nezavisni od onoga šta drugi govore i rade, živećete spokojno. Zato, ne popunjavajte svoju prazninu drugima – ne nazivajte to ljubavlju.
Ljubav obično počinje zaljubljivanjem, uskakanjem u ludilo neprimećivanja bilo čega osim predmeta naše zaljubljenosti. Da, baš tako - predmeta. Ipak, tog ludila se ni u ludilu ne bismo tako lako odrekli. Ono nam daje imunitet na prljavštine i bolesti sveta u kome živimo. Ono je opravdanje za bol koju svet nanosi pojedincu. Ipak, biti zaljubljen tek je jedna od faza ljubavnog odnosa, ona narcisoidna, ali neophodna za učvršćenje veze. Kako sazrevamo, počinjemo da prihvatamo razlike i prestajemo da u drugome neprestano tražimo lik koga smo zamislili.
Astrološki gledano, hemija fizičke ljubavi predstavljena je položajima Venere i Marsa u našim horoskopima. Žene se najviše osećaju ženama ako ih poistovećujemo sa njihovom Venerom, muškarci su uglavnom onakvi kakvim ih opisuje njihov Mars. U uskomešanu vodu ljubavi skačemo na glavu, ne obazirući se mnogo na stene ili plićak. Ponekad neko na vrlo kratko vreme svrati u naš život i učini nam se - zbog te kratkoće - da se radi o nečem manje važnom. Ali, vreme nije merna jedinica za ljubav. Uostalom, kada je o ljubavi reč, vreme uopšte ne postoji. Osoba koja se kratko zadržala u našem životu možda nas je naučila nečemu veoma važnom unutar životnog procesa kroz koji smo upravo prolazili.
Sunce u horoskopima predstavlja Ego, odnosno odrasli deo vaše osobe. Saturn je SuperEgo ili onaj roditelj u vama, dok Mesec predstavlja vaše unutrašnje dete. Stoga su najzrelije i najsvesnije one ljubavne veze koje Astrološki predstavlja vaše Sunce (znak Zodijaka u kome ste rođeni), odnosno one u kojima je Sunce najviše aspektovano planetama iz horoskopa osobe koja vas je privukla. Veze u kojima je aktiviran Saturn mogu da budu veoma ograničavajuće i teške, u skladu sa prirodom ove predivne planete, ali te veze su jako često istovremeno i sudbonosne (a samim tim i neodoljive - u svakom slučaju nešto za što se vredelo rađati), jer Saturn kao "Gospodar Karme" uvek upućuje na nešto što morate da odradite u ovom životu. Budući da je mesto njegove egzaltacije (najjačeg delovanja) u Vagi, znaku zajedništva, njegove lekcije su obično usmerene baš na tu oblast.
Kod Frojda je eros osnovni životni nagon i mada se ponekad čini kako ga poistovećuje sa libidom, postepeno shvatamo da je libido kvantitativna veličina, istina teško merljiva, ali je ipak veličina i to "onih nagona koji imaju posla sa svime što se može sažeti u pojam ljubavi“. Libido je isto što i glad u odnosu na instinkt hranjenja, vrlo srodan seksualnoj želji koja traži da bude zadovoljena. Zato ne začuđuje to što se reč libido nepogrešivo povezuje sa drugim znakom Zodijaka – Bikom i drugom kućom Natalnog horoskopa u kojoj su uskladištene vrednosti sa kojima se rađamo.
Najslabiji ste, najnesigurniji i najnestabilniji ali istovremeno i najrazigraniji u vezama u kojima je aktiviran vaš Mesec. Tada je u tu vezu uskočilo ono dete u vama, nemoćno da se odupre, jer kada neko svojom planetom dira vaš Mesec, onda niste u stanju da reagujete. To je jače od vas. Bez obzira da li se u vama javlja strah, želja za nežnošću i potreba da budete zaštićeni, vaš Mesec u sebi krije iskonsku potrebu da pripadate nekom. I čak ako se radi o tipu "macho" muškarca, osobine Meseca su u suštini vrlo ženstvene i zaštitničke.
U nama dakle obitavaju mnogi likovi i svaki od njih ima svoj karakter, svoje potrebe i želje, svoj pogled na svet, svoje mišljenje... Svaki od njih predstavlja jedan vid naše ličnosti koji valja proučiti, uvažiti, ispitati i prihvatiti. Zamislite to kao teatar, pozorište, gde svi ovi likovi preživljavaju neku svoju dramu i upravo su oni odgovorni za izbore koje činimo u životu – jer ljudi koje privlačimo i oni koji privlače nas – neodoljivo podsećaju na te likove u nama. Na ovaj način se naša unutrašnja drama neprestano odigrava u spoljašnjem svetu. Životni padovi su ti koji nas teraju da naučimo da prepoznamo likove u sebi i saslušamo šta imaju da nam kažu o stanju našeg unutrašnjeg “Ja”.
Svaki lik koga nosimo u sebi je veoma važan, ali je možda najvažniji deo naše ličnosti ono Mesečevo unutrašnje dete, koje je prisutno u nama tokom čitavog života. Ono je često veoma ranjivo, veoma osetljivo, jer predstavlja centar naših emocija. Osim toga, to je onaj deo nas koji voli istinu i pravdu, koji dobro vidi i zna šta suštinski osećamo i šta drugi ljudi osećaju. Sigurno su se mnogi od vas makar jednom zagledali u oči nekog deteta i osetili duboku povezanost. Možda vam je nekada neko dete izreklo kakvu mudrost koja vas je duboko dirnula. Duboko u sebi verovatno ste osećali da je to dete na neki način mudrije od vas, da prozire mnoge stvari. To je bio odraz znanja vašeg unutrašnjeg deteta.
Zbog toga je za sve nas od presudne važnosti uspostavljanje kontakta sa unutrašnjim detetom. Jedan od razloga za takvu tvrdnju je u tome što mi, kao duhovna bića silazimo u naše fizičko telo i rađamo se kao deca, kao bebe. Zato je dete kao sastavni deo naše ličnosti uvek u najprisnijem odnosu sa duhovnom suštinom. Kada se dete rodi ono je gotovo čista duhovna suština, zato što u toj tački još uvek nema nikakvih iskustava, nikakvih dodirnih tačaka sa svetom. Zbog toga nas blizina sasvim male dece toliko razgaljuje: u njima vidimo odraz naše duboke i nevine duhovne suštine koju još uvek nismo sasvim pokopali i sakrili od samih sebe.
Unutrašnje dete predstavlja ključ razvoja intimnosti koje ostvarujemo sa drugima. Budući da je ono to koje poseduje naše najdublje emocije, ono predstavlja i jedini deo nas koji može istinski da voli. Ono je takođe naš ranjivi deo, onaj koji često biva povređen i da biste postali doista intimni sa nekom osobom moraćete da dolazite u dodir sa svojom ranjivošću, često više nego što mislite da ste u stanju da podnesete. Ali, “posle kiše dolazi Sunce”. Zapamtite da što je rana dublja i bol veća vaša životna lekcija je bolje odrađena.
Nažalost, većina nas je potisnula ili pokopala unutrašnje dete jer smo još u ranoj mladosti otkrili da ovaj svet nije sigurno mesto za njega. Tako smo, još od najranijeg doba, počeli da gradimo odbrambene zidove oko sebe da bi se zaštitili. Najveći deo naše ličnosti zasniva se na sistemu odbrane koji smo stvorili da bismo odbranili tu našu veoma osetljivu, emocionalnu suštinu. A gradimo i dalje, sve jače i jače tvrđave, stvarajući mehanizme koji će nam omogućiti da preživimo u ovom surovom svetu koji nije baš uređen na način da bi se bezazleno dete u njemu moglo da oseća sigurnim. Taj problem je prisutan kod većine ljudi. Mi automatski delujemo na osnovu naših odbrambenih sistema i mehanizama opstanka zaboravljajući da smo ih stvorili, u prvom redu da bismo vodili brigu i ispunjavali potrebe deteta u nama... Svejedno, iznutra ćemo osećati bol jer njegove potrebe nismo ispunili.
Da rezimiramo - ljubav je najsavršeniji i najplemenitiji od svih odnosa, koji istovremeno uključuje ono najbolje u nama: poštovanje, divljenje, toleranciju, prijateljstvo, intimnost, nesebičnost... Takva veza može postojati jedino ako su odrasli deo naše osobe (Sunce-Ego), i roditelj u nama (Saturn - SuperEgo) zatvorili svoje kritičke oči i uši, dopuštajući detetu (Mesec) da ispolji sve one svoje nevine i čiste osobine, lišene zadnjih namera i pohlepe koju stičemo sa odrastanjem...
U univerzumu ne postoji ništa što ne poseduje magnetna svojstva. I za samu misao se zna da privlači sličnu misao. Svaka osoba ima svoje energije koje se ispoljavaju na način koji isključivo zavisi od rasporeda planeta u horoskopu. Svaka njena akcija privlači određene stvari i istovremeno odbija neke druge. Tako se i čitav svet nalazi u stanju ravnoteže između pozitivnog i negativnog polariteta.
U prošloj emisiji Astro-Studija govorio sam o ovom polaritetu koga sačinjavaju anima i animus ili unutrašnji muški i ženski princip. Danas nastavljamo sa istom temom.
Ideja o muškoj i ženskoj strani u stvari je prirodan proces u kome osluškujemo svoju unutrašnju Istinu, a zatim je sprovodimo u delo. Ovakvi kakvi smo sada, svi smo podeljeni kao biće: naša unutrašnja muška energija zavisi od ženske i obrnuto. Gledano iz takve perspektive, svaka osoba je samo pola čoveka jer je neprekidno zavisna od suprotne strane kojoj duguje svoje postojanje. Ali, pošto ne možemo da živimo normalnim životom u današnjem svetu a da ne ispoljimo obe ove energije u punom obimu, proizilazi da su polovi bespomoćno upućeni jedni na druge da bi opstali. Ipak, tu se javlja jedan problem: ukoliko se pojedinac ne oseća celovito, ukoliko njegov opstanak zavisi od druge osobe, onda se on samim tim nalazi u stanju neprekidnog straha da će tu osobu izgubiti. Zato bi, na jednom dubljem nivou, svi trebalo da budemo svesni da je osoba koja nas privlači u stvari naš odraz u ogledalu, zbog čega nije neophodno da se u svemu oslanjamo na nju, jer ono što nas kod nje privlači na neki način već postoji u nama. Zbog toga bi pravi smisao svakog odnosa koji želimo da ostvarimo trebalo da bude produbljivanje znanja o sebi i učvršćivanje naše povezanosti sa Univerzumom.
Spoljašnja žena ili spoljašnji muškarac su samo zastupnici našeg unutrašnjeg pola. Kada se zaljubimo u nekog zaljubljujemo se samo zbog toga što ta osoba odgovara suprotnom polu unutar nas. Kada se spoljašnja žena poklopi sa unutrašnjom muškarčevom ženskom energijom – rađa se ljubav i to je proces koji je teško objasniti upravo zbog toga jer se radi o nečemu potpuno nesvesnom. U toj ste ženi (ili muškarcu, svejedno) vi u stvari prepoznali iskru one vaše unutrašnje žene i to je bilo dovoljno. Ona je prava osoba. Našla krpa zakrpu...
Šta je to što je čini pravom - jer je ona prava osoba samo za vas? Verovatno postoje ljudi koji je ne podnose, neki ne mogu ni očima da je vide, a neki bi opet prošli pored nje i ne bi je ni primetili. Mnogima ne bi bilo jasno kako ste uopšte mogli da se zaljubite u nju – zbog svega toga ljubav je potpuno iracionalna stvar – kad god se desi, jednostavno se desi, vi tu ništa ne možete da uradite. Verovatno poučen tim iskustvom i Đorđe Balaševic peva «da kod žena igra neki peti kec».
Znači – nema ničeg lošeg u ljubavi, ona je poželjna i potrebna – ona je zdrava i cela. Nema nikakve potrebe da se ljubav odbacuje ali je isto tako važno da znate da se ona može odbaciti, ukoliko je to uslov da od nje ne budete zavisni. I niko ne želi da od nekog zavisi jer zavisnost nije ništa drugo nego ograničenje, zbog toga što onda drugi pokušava da vas poseduje. A ako ste zavisni moraćete da dopustite koliku-toliku dominaciju jer se bojite samoće. I to je vaš uzajamni prećutni dogovor: «ti poseduj mene, ja ću tebe – biće nam dobro i nećemo biti sami.
Dakle, posle nastale spoljašnje privlačnosti koja bi u ovom slučaju pre mogla da se nazove zaljubljenošću, trebalo bi da dozvolite da se taj proces odigra i unutar vas kako bi se taj unutrašnji krug zatvorio. Kada se već desi unutrašnje sjedinjenje ono ostaje trajno. Međutim, u spoljašnjem svetu kada se polovi sretnu oni ne moraju da ostanu zajedno. Sve dok ne ostvarite to jedinstvo kretaćete se od jedne osobe do druge, od stradanja u ovom životu do stradanja u sledećem. Promene vas mogu na kratko ispuniti varljivom nadom ali je čitava stvar beznadežna sve dok ne docrtate taj unutrašnji krug u sebi – dok ne postanete Jedno.
Zbog toga je za sve nas od presudne važnosti uspostavljanje kontakta sa unutrašnjim detetom. Jedan od razloga za takvu tvrdnju je u tome što mi, kao duhovna bića silazimo u naše fizičko telo i rađamo se kao deca, kao bebe. Zato je dete kao sastavni deo naše ličnosti uvek u najprisnijem odnosu sa duhovnom suštinom. Kada se dete rodi ono je gotovo čista duhovna suština, zato što u toj tački još uvek nema nikakvih iskustava, nikakvih dodirnih tačaka sa svetom. Zbog toga nas blizina sasvim male dece toliko razgaljuje: u njima vidimo odraz naše duboke i nevine duhovne suštine koju još uvek nismo sasvim pokopali i sakrili od samih sebe. 
Znači – nema ničeg lošeg u ljubavi, ona je poželjna i potrebna – ona je zdrava i cela. Nema nikakve potrebe da se ljubav odbacuje ali je isto tako važno da znate da se ona može odbaciti, ukoliko je to uslov da od nje ne budete zavisni. I niko ne želi da od nekog zavisi jer zavisnost nije ništa drugo nego ograničenje, zbog toga što onda drugi pokušava da vas poseduje. A ako ste zavisni moraćete da dopustite koliku-toliku dominaciju jer se bojite samoće. I to je vaš uzajamni prećutni dogovor: «ti poseduj mene, ja ću tebe – biće nam dobro i nećemo biti sami. 
