Nijedan tekst mi nije bilo tako teško da počnem da pišem kao ovaj o Plutonu… Da pišem o Neptunu možda bi mi pomogla neka Neptunovska atmosfera, koji mirišljavi štapić, kompilacija ambijentalne muzike i ruka bi, čini mi se, pisala sama… ali sada iako imam Merkur u trećem polju u sekstilu sa Plutonom na Asc, kao da čekam…kao da mrtvi treba da progovore, kao kada sam kao dete po prvi put prizivala duhove sa odraslima i u gluvoj noći otvorenih usta čekala čašu da počne da se kliže od slova do slova… to čekanje tada, napeto kao oblaci nad gradom što su bili dok se kiša pre pola sata nije konačno sručila i olakšala i sebi i nama… ja čekam. Na reč… i padaju mi na pamet svi oni klijenti koje sam imala, a koji su baš u svojim kartama (čega naravno nisu bili svesni) imali markantnog Plutona koji im je dao snagu i hrabrost a uzeo (tek da nije bez išta) nekom ljubav, nekom novac, nekom na kraju i život… ali je zato ostao primer. Jer Plutonovci (svi koji ga negde u svojoj natalnoj karti imaju markantnog) uvek predstavljaju primer drugima kako biti slobodan, ne plašiti se izazova, kako probuditi neman u sebi, izazvati energije koje kao da nisu od ovog sveta i suprotstaviti im se, uhvatiti se u koštac sa sopstvenim strahovima i neprežaljenim smrtima, kako napraviti pakt sa djavolom prevariti ga a za nagradu dobiti slobodu duha. Slobodu duše koja je do tada nemo trpela i gutala, koja se plaši da samo pogleda u sopstvene ponore, gde su se arhivirale boli i patnje od ovog i onih života, onih ranijih…
Ono što je sigurno je da su plutonova energija i uticaj pre svega neizbežni, fatumski i duboko transformišući. Pluton, koji je u mitologiji poznat kao bog pozemlja, predstavlja težnju duše da evoluira, da se sama izdigne iz pepela sopstvene boli i patnje, i svoje najveće strahove pretvori u svoje najveće radosti. Pluton poput vulkana, duboko u nesvesnom (“podzemlje”) gaji snažne uzavrele i dinamične sile koje svojim erupcijama uspevaju da sve što je bilo zaboravljeno i umrtvljeno ponovo oživi istovremeno menjajući sve ono u šta smo do juče verovali i uzimali zdravo za gotovo, poput nečeg poznatog i bliskog. Pasaž, tunel, bezdan, ambis su samo neki psihološki sinonimi za ono kroz šta duša prolazi dok nastavlja napred u svom procesu razvoja do izlaza, do svetla koje se na početku ni ne vidi… Zato je vera u moć promene u postojanje izlaza, tog svetla na površini, vrlo bitna za plutonov transformišući aspekt. U suprotnom, neminovni su veliki lomovi i udarci, vraćanje u prošlost i ponovno preživljavanje strahova, nemoći i odbačenosti sve dok se ne prepozna ta snaga koja u svojoj naizgled demonskoj i rušilačkoj kulminaciji zahteva samo jedno: promenu i transformaciju. Plutonova moć je privlačna, gotovo neodoljiva. Gotovo nedostižna. Da bi načinili naredni korak u u ličnoj evoluciji moramo najpre dozvoliti prošlosti da ode, spoznati sve ono što smo bili i onda kada smo mislili da to nismo…
Sećam se svojih prvih koraka plutonovim stazama… u sebi sam stalno nosila težak duhovni teret a da nisam bila u stanju da ga se otresem. Čitanje knjiga, kontakti sa astrolozima, psiholozima i drugima širili su moju svest ali to mi ništa nije pomagalo. Čak sam samo postajala sve svesnija muke koju nosim, kao praiskonski greh, svoj ali i tudj, kao neko nevidljivo breme što me je spopalo i koje će me pre ili kasnije uništiti. Teorija mi definitivno nije pomagala, a vatrene erupcije, uništavajući razorni zemljotresi sve su jače tresli i rušili smisao svega u šta sam verovala, sa čim sam se identifikovala, pa je postalo jasno da će me jedino osloboditi istina, kada budem konačno otkrila “ko sam?” Shvatila sam da svako ko traga za istinom i oslobodjenjem duše, svako ko pre ili kasnije dodje do momenta kada se upušta u aferu sa plutonom ne može se zadovoljiti pukom teorijom. Jedino istina dobijena kroz iskustvo i praksu oslobadja. A iskustvo je uvek tamo gde je Pluton, a on je uvek tamo gde smo najslabiji i najjači istovremeno. Kuća u kojoj je najbolje pokazuje gde u našem životu nalećemo na minu, i gde to moramo (hteli mi to ili ne) kad tad uzeti sekiru u ruke i krenuti polako da krčimo put kroz džunglu sopstvenih patnji i strahova. Ili ko će nam tu sekiru doturiti u šaku onda kada budemo u stanju najvećeg očaja i beznadja, a ipak dovoljno jaki da pokušamo samo još jednom da se preobrazimo. Samo je pitanje odakle i kako početi…
Jedno je sigurno, ne može se preko lažnog doći do istine. Istina o nama samima nam tek tada izgleda sasvim drugačija i više nije ulepšana našim fikcijama. Postajemo realne slike nas samih tek u ogledalu Plutona. Pa i dotadašnja samokontrola postaje naš najveći neprijatelj jer sve protiv čega se u tom trenutku borimo jesmo mi sami! Medjutim, kada se jednom otvore kapije Plutonove, poriv za oslobodjenjem i istinom postaje tolikog intenziteta, da bez obzira na izazove i moguće patnje i beznadja, teško se sa te staze odstupa. Najpre postajemo na iskustvenom nivou svesni da smo tokom života, živeći svakodnevnicu, često potiskivali svoje želje, karakterišući ih kao nedolične ili nepotrebne, čime smo ih bacali duboko na dno osme kuće, Škorpiona kao u najmračniju tamnicu. To se može odnositi na poslove, naizgled zadovoljavajuće, ali koji nam osim materijalne nisu pružali nikakvu drugu satisfakciju, baš kao i na partnerske odnose bez istinske ljubavi, zasnovane na strahu od samoće ili fizičkoj potrebi, čime se još više angažuje negativna strana ličnosti koja pokušava da kroz sex i novac pokaže svoju snagu, moć, vlast, misleći da ako ih poseduje ima apsolutnu kontrolu nad životom, kako svojim tako i tudjim. Kako nas sva zemaljska iskustva uče i idealna su podloga za sve plutonove lekcije kidanja veza i oslobadjanja, tako obično biva da se čeka poslednji momenat, taj vapaj duše za oslobodjenjem od stega partnera, od stega života, od sopstvenog dobrovoljnog darovanja svoga bića da bude žrtvovano... Tek posle destrukcije i pada, posle najcrnjeg ništavila, tragedija, razaranja, sudbinskih dogadjaja koji se nisu mogli ni predvideti ni izmeniti, čovek se sreće lice u lice sa plutonom.... i tu su dva puta. Da u besu ponižen, sam i ostavljen, odbačen i zloslutan, bez vere i bez nade, ljut na svakog, i sam postane demonski zao i osvetnik jednom rečju, koji će uništiti do kraja sopstveni, ali često i živote drugih ljudi. Ili da shvati da je sve materijalno prolazno, propadno, besmisleno, baš kao i egzistencija sama i da se ni za šta celim bićem ne treba vezivati. Tada dolazi do širenja svesti, duh se produbljuje ali ipak kao da leti u vis put svemira, u potrazi za mnogim kosmičkim tajnama i samim sobom. I baš taj Plutonov princip dizanja iz pepela je razlog zbog čega bismo mogli mnoge New Age tehnike širenja svesti da dovedemo u pitanje, jer se fokusiraju samo na božansko i spajanje sa njim, kao da zaboravljaju da je i na početku Bog stvorio sve iz mraka.
Pluton se kreće vrlo sporo. Tako da i njegovi tranziti preko natalnih planeta traju mesecima pa je neminovno da vremenom postanemo vrlo svesni njegovog uticaja. Obično ono što klijenti saopštavaju tada je »da gube kontrolu nad sopstvenim životom« , »da nemaju vremena ni za šta«, »da žele sve da promene, nije bitno kako...« Zaista tranzitni Pluton uvek zahteva strpljivost, tišinu i osluškivanje sopstvenog bića. Medjutim, baš tada postanemo obično brzi i hiroviti, pa i u većoj disharmoniji sa Plutonom, gubimo ritam, i otuda straobalan haos u životu, nered, zdravstveni problemi, gubljenje para ili histerično trošenje novca, jer Pluton kao bog podzemlja pa samim tim i kao simbol za izobilje i bogatstvo jer je njegovo i sve ono što se u zemlji nalazi, uzima materiju nemilosrdno kada za to kucne čas. Vrlo je važno u momentu Plutonovih bitnih prolaska da čovek sam sebi prizna šta oseća, jer je upravo taj osećaj - refleksija njegove duše i put ka zdravom odnosu prema sebi. Plutonovi tranziti će uvek prikazivati iskustvo kroz koje osoba prolazi dok traje tranzit, ali to nužno ne mora da bude nešto na čemu će se na dalje zasnivati život same osobe, zbog čega će doći do korenskih promena i slično... to sve će postojati tek kada sama natalna karta podržava ulogu Plutona i kada je on već u natalnoj karti prikazan u jakom aspektu sa recimo Suncem, što će u dodatnom tranzitu samo da naglasi novu fazu u jednom životnom procesu koji će trajati duže i koji je vrlo bitan za duhovni razvoj i psihičku stabilnost same osobe.
Pluton takodje sebe predstavlja i kroz seks, koji se razlikuje od arhetipski Lavovskog radosnog, zavodničkog, raskošnog, otvorenog seksa, koji se kao plamičak šibice u kratkom strastvenom vatrenom momentu pojavi kao munja. Plutonovske spoznaje na ovom polju su drugačije. On je spor. I sex je takav. Zahtevan, u smislu potrebe za očišćenjem, pa je neophodno i više vremena. Ponekad donosi bolne transformacije same ličnosti, pogotovo kada ona nije u stanju da na druge načine svesno pokrene plutonovsku snagu i pomogne svojoj duši, pa otuda histerični jecaji nakon orgazma ili naglo ekstatičko oslobadjanje energije koje zbog svoje silovitosti i potpunog gubljenja kontrole nad telom često prepadne i samu osobu ... Upuštajući se u plutonski odnos, to je kao da plutate u nekom inter prostoru izmedju ovog ovde i nekog drugog sveta, to je iskustvo jedne simboličke smrti, akt kreacije i destrukcije u jednom...«Život ili smrt – uspeću ili ću biti uništen« način je na koji razmišlja čovek Plutona pa ga i u sexu opsesija i nagon za preživljavanjem mogu nagnati da se ponaša manipulatorski u odnosu na partnera, da bude zahtevan i dominantan, ili se dešava da bude druga krajnost u pitranju pa da se neko drugi nad njim tako ponaša. Dosezanje prave kosmičke ljubavi, moguće je samo kroz odnos koji traje, a nikako kroz često i agresivno menjanje partnera, kojim osoba odbacuje svaku mogućnost da se veže usled straha od odbacivanja.
Tipični predstavnik Plutona je uzdignutih ili namrštenih obrva, upečatljivog pogleda, i robusne, jake gradje. Često je kosmat, i ima odredjene asimetrije na licu, dualnost koja se oseća i u glasu koji vibrira od nežnog i tihog do dubokog i potpuno transformisanog, kao da se radi o potpuno dve osobe.
U zdravstvenom smislu Plutonovci su izloženi bolestima upravo zbog toga što niko ne može tako duboko da potisne traumatična iskustva iz života kao oni. U sebi sahranjuju sve svoje emotivne rane, bes, ljutnju, ljubomoru, stid, poniženja, zavist... Možda će vam onako usput, nekad reći kako nemaju nikakvih problema... i zaista će to misliti i tako se osećati, jer su sve svoje i to posebno one najveće probleme gurnuli tako duboko u sebe da ih sunce istine samo od sebe nikada neće ni okrznuti! I dok sve to fermentira u njihovoj podsvesti, oni samo čekaju dogadjaj, osobu, momenat, smrt koja će ih naterati da ipak shvate nemoć svoje moći, slabost svoje snage, isfrustriranost svoje energije i pročeprkaju po odbačenim aspektima svoje ličnosti. Bolesti kada se kod njih jave one su jake, prelamajuće ali kratko traju usled njihove jake vitalne energije i snažne konstitucije, i uvek će se nakon bolovanja dići mnogo jači i zdraviji nego što su bili. Kod njih prehlada nije nikada kašljucanje ili laki nazeb, već prava virusna infekcija, grip nije grip već pneumonija, a glavobolje nisu prolazne i lake, već su to migrene za padanje u nesvest koje neprekidno traju po tri dana i više... Jer Pluton je ekstreman! Ponekad imaju i iskustva kliničke smrti, više puta im je život bio u pitanju, privlače na sebe opasnost kao i sve čudne likove koji im kad tad mogu zakomplikovati život. Kada tonu, onda tonu polako, dugo i duboko primoravajući sopstveno telo da prevazidje granice ljudske izdržljivosti i snage, i da se isceli.
Sećam se svojih prvih koraka plutonovim stazama… u sebi sam stalno nosila težak duhovni teret a da nisam bila u stanju da ga se otresem. Čitanje knjiga, kontakti sa astrolozima, psiholozima i drugima širili su moju svest ali to mi ništa nije pomagalo. Čak sam samo postajala sve svesnija muke koju nosim, kao praiskonski greh, svoj ali i tudj, kao neko nevidljivo breme što me je spopalo i koje će me pre ili kasnije uništiti. 
Pluton takodje sebe predstavlja i kroz seks, koji se razlikuje od arhetipski Lavovskog radosnog, zavodničkog, raskošnog, otvorenog seksa, koji se kao plamičak šibice u kratkom strastvenom vatrenom momentu pojavi kao munja. Plutonovske spoznaje na ovom polju su drugačije. On je spor. I sex je takav. Zahtevan, u smislu potrebe za očišćenjem, pa je neophodno i više vremena. Ponekad donosi bolne transformacije same ličnosti, pogotovo kada ona nije u stanju da na druge načine svesno pokrene plutonovsku snagu i pomogne svojoj duši, pa otuda histerični jecaji nakon orgazma ili naglo ekstatičko oslobadjanje energije koje zbog svoje silovitosti i potpunog gubljenja kontrole nad telom često prepadne i samu osobu ... Upuštajući se u plutonski odnos, to je kao da plutate u nekom inter prostoru izmedju ovog ovde i nekog drugog sveta, to je iskustvo jedne simboličke smrti, akt kreacije i destrukcije u jednom...«Život ili smrt – uspeću ili ću biti uništen« način je na koji razmišlja čovek Plutona pa ga i u sexu opsesija i nagon za preživljavanjem mogu nagnati da se ponaša manipulatorski u odnosu na partnera, da bude zahtevan i dominantan, ili se dešava da bude druga krajnost u pitranju pa da se neko drugi nad njim tako ponaša. Dosezanje prave kosmičke ljubavi, moguće je samo kroz odnos koji traje, a nikako kroz često i agresivno menjanje partnera, kojim osoba odbacuje svaku mogućnost da se veže usled straha od odbacivanja. 
