Ruska knjizevnost

[Ira]

Boris Pasternak

Rodjen 1890., umro 1960. Pjesnik, novelist, romanopisac i prevodilac. Njegov roman '' Doktor Zivago '' u SSSR - u je proglasen " antisovjetskim ", a na Zapadu je Pasternaku dodjeljena Nobelova nagrada / 1958. /, koju pisac nije primio.

***

SAN

Snio sam jesen u magli stakala,
drugove i tebe u veseloj klapi, i
kao soko sto za krvlju vapi,
dusa je moja na ruku ti pala.

Al vrijeme je islo, starost ga je takla,
i krunec okvire koprenom od srebra,
zora je iz vrta osipala stakla krvavim
i tuznim suzama septembra.

Vrijeme je starilo. U fotelji svila ko
led je pucala, sva trosna i bona. Pa i
ti zasutje, a glasna si bila, i san
utihnu poput zvuka zvona.

Probudih se. Ko jesen, puna bola
bijase zora, a vjetar, pun jeze,
ko laku slamu sto kisi iz kola u
bijegu nebom raznosio breze.

[Ira]

Sergej Jesenjin

Rodjen 3. 10. 1895. u Konstantinovu, sada Jesenjino, Rjazanska gubernija. Umro 28. 12. 1925. u Lenjingradu. 1915. dosao u Petrograd i usao u knjizevne krugove. Kasnije se odao boemskom zivotu i picu, te se ozenio balerinom Isadorom Duncan. Zivot okoncao samoubojstvom.

***

TI NE VOLIS I NE ZALIS MENE

Ti ne volis i ne zalis mene,
nisam vise mio srcu tvom ?
Gledajuc u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smijesak ti je mio, ti si mlada,
rijeci moje ni njezne, ni grube.
Kolike si voljela do sada ?
Koje ruke pamtis ? Koje zube ?

Prosli su k'o sjena kraj tvog tijela
ne srevsi se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjedis na nogama mojim.

Oci su ti poluzatvorene
i ti sanjas o drugome nekom,
al' ljubav prosla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne zeli,
plahovita bjese ljubav vruca -
i k'o sto smo slucajno se sreli,
rastanak ce biti bez ganuca.

Ti ces proci putem pored mene
da prokockas sve te tuzne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one sto ne gore.

I kad s drugim budes jedne noci
u ljubavi, stojeci na cesti,
mozda i ja onuda cu proci
i ponovo mi cemo se sresti.

Okrenuvsi drugom blize pleci
ti ces glavom kimnuti mi lako.
" Dobro vece " tiho ces mi reci.
" Dobro vece, miss " i ja cu tako.

I nista nam srca nece ganut,
duse bit ce smirene posvema -
tko izgori, taj ne moze planut,
tko ljubljase, taj ljubavi nema.

[razlicak]

Pozar srca
Vladimir Majakovski
[odlomak iz poeme-Oblak u pantalonama"]

I osecam-
"ja"
za me je malo.
Neko se iz mene uporno otima.
Halo!
Ko govori?
Mama!
Mama!
vaseg sina divno boli!
Mama!
Srce mu pozar obuzeo!
Recite sestrama,Ljudi i Olji-
ne zna vise kud bi se deo.

Svaka rec,
ma i sala,
koju rigaju usne goruce,
izbacuje se kao prostitutka gola
iz zapaljene javne kuce.

Ljudi njuse-
vonja paljevinom!
Stigli nekakvi.
Blestavi!
Pod kacigama!
Cizmetinama nije moguce!
Recite vatrogascima,
da se neznije penju na moje srce goruce.

Sam cu.
Bacve suza iz ociju istocicu.
O rebra dajte da se oprem.
Iskocicu!Iskocicu!Iskocicu!
Ljosnuli.
Iz srca neces iskociti!
Na lice sto gori
iz pukotine usana
pougljen poljupcic hoce da prokljuje.

Mama!
Pevati ne mogu.
U crkvici srca pojanje se cuje!

Obgorele figurice reci i brojeva
iz lobanje
kao deca iz goruce zgrade.

tako je strah
uhvatiti se za nebo
dizao
goruce ruke "Luzitanije"

Ljudima sto drhte
u tisinu soba
s pristanista stooki se odrazava sjaj.
Kriknu poslednji-
barem ti jeku
o tome,da gorim,stolecima daj!

prepev Grigor Vitez

[amazonka]

A sad malo veciti mladic (Blizanac ) Aleksandar Sergejevic Puskin

Pa da l` je srecan Evgenije
U cvetu svojih mladih leta
Pun uspeha kod lepog sveta,
Kraj slasti koje zivot krije?
Je l` srecan usred hucnog slavlja,
Mlad,neoprezan i pun zdravlja?

Ne: zar iz srca ode rano,
Dosadio mu svetski sum,
A zenama ne bese dano da dugo mame njegov um.
Neverstva mu je bilo dosta,
A dosadno drugarstvo posta,
Jer nije bio takvog kova
Da pije sampanj zbog drugova
I onda kad mu to ne prija,
Niti da bude dobre volje
Kada ga muce glavobolje.
I najzad (mada kavgadzija)
Napustio je kavge svoje,
Kursume,sablju i dvoboje.

I bolest,cije su poreklo
Morali naci lekari,
Splin,kako bi se negde reklo,
Nasa camotinja ustvari,
Ovladala je njim pomalo.
Zacelo njemu nije stalo
Samoubistvo da pokusa,
Al` sad mu je hladna dusa:
Ko Child Harold je nedostizan
Isao u salon iz salona;
Ni spletke sveta,draz bostona,
Ni uzdasi,ni pogled nezan,
Bas nista paznju da mu skrene,
Ni da ga trone,da ga prene.

Ko zivi,misli,taj u dusi
Ne moze da ne prezre ljude,
Ko oseca,tog vecno gusi
Bol koji prosli dani bude;
Za njega nisto lepo nije,
Jer secanja ga grizu zmije
I kajanja ga uvek more.
Al sve to krasi razgovore;
Zbunjivao me je u pocetku
govor i duh junaka moga,
Al` svikoh ja i pored toga
Na njegov um,ne rec mu jetku,
Na sale pune zucni kobne,
Na epigrame mracne,zlobne.


U ovim delovima Onjegina Puskin je verno docarao sebe iz tog perioda...sem sto je na zalost zavrsio od kursuma...kojeg ipak nije uspeo da se kloni.

Astroloski ovom odlomku punom cinizma bih dodelila konjukciju ME i SA u Blizancima,naglasenog Jarca uz aflikacije Urana.

[Ira]

Marina Cvetaeva
Rodjena je u Moskvi, 8. 10. 1892. godine, a sama sebi je oduzela zivot 31. avgusta 1941. godine.

***

Ja cu te oteti, od svih zemalja, o svih nebesa
Zato sto mi je suma - kolevka, a grob - grm potkresan
Zato sto po zemlji na jednoj nozi secem
Zato sto o tebi pevam - kako niko nece
Ja cu te oteti od svih vremena i noci svih
Od svih zlatnih zastava, od mecava svih
Kljuceve cu baciti, pse oterati sa trema
Zato sto sam u noci vernija od psa verna
Ja cu te oteti od svih zena - sto da uvijam ? -
Neces biti niciji muz, ni ja zena nicija
I u poslednjem trenu, uzecu te - ne pricaj ! -
Od onog s kojim Jakov u noci skita
Al dok ti ruke ne skrste na grudima -
O prokletstva ! - u tebi jos tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru traze lek
Tebi je svet - kolevka, a grob - svet

[Ira]

[amazonka]

A sada tom hladnom blaziranom razumu kao protivreza stize Lenski kao simbol cistote,naivnosti,zara neobuzdanosti...koji tako dobro pokazuje "nebesku" blizanacku polovinu Puskina

Stigao je bas te iste zime
Nov spahija u svoje selo,
I susedi su i nad njime
Izrekli slican sud zacelo.
Njemu je ime bilo Lenski
Lepotan i duh getingenski
U cvetu svojih mladih leta,
Poklonik Kantov i poeta.
Iz Germanije on je tmurne
Doneo znanja znake nove:
Slobodoljubiv duh i snove,
Nastrane misli,zelje burne
I reci vecno u zanosu,
A do ramena crnu kosu.

Od razvrata i zlobe ljudi
On nije stigao jos da svene
I zagrevali su mlade grudi
Srdacnost druga,neznost zene.
Naivno mu je srce bilo,
Ljuljuskalo ga nade krilo
I novog sveta sjaj i sum
Opijali su mladi um.
Sumnje je on u lepe lazi
Ili slatke snove krio,
I zivot je za njega bio
Jos zagonetka puna drazi,
Nad njom je glavu lupo rado
I cudima se samim nado.

A verovao je da postoji
na svetu srodna dusa neka
Sto cezne da se s njime spoji,
I sto na njega stalno ceka
I da ce uvek biti jaci
Drugovi nego opadaci,
I da ce lane cak da prime
Da njemu spase cast i ime.
Da zive i u nase vreme
Ljubimci sudbe,sto se trude
Da usrece na svetu ljude,
I da ce to bozansko pleme
I nas najednom obasjati
I da ce svetu srecu dati.

Samilost ,prkos gorde glave,
Ljubav za opste dobro ljudi,
I slatke muke prve slave
Zagrevahu mu krv i grudi.
U svet se on sa lirom krete
Pod nebom gde je pevao Gete
Pesnickim ognjem punim snova
Usplamtela je dusa ova.
I njegov stih i danas krije
Vecito lepa osecanja,
Svezinu maste snazne,plodne
I car prostote neophodne.

Astroloski Lenski bi mogao predstavljati konjukciju JU i ME u Strelcu sa naglasenim Ovnom (n.p. SO i MA)

[amazonka]

A ovako bi moglo da izgleda unutrasnji dijalog arhetipa Blizanca ...oslikan kroz odnos Onjegina i Lenskog.

Al` eto Lenski nije hteo
Da robovanje primi slatko,
i s Onjeginom kad se sreo,
Nacinise poznanstvo kratko.
I zblizise se val i kamen,
Stihovi,proza,led i plamen
Nisu bas tako mnogo strani;
Dosadni behu prvi dani
Jer nisu bili istih cudi,
Al` zatim su se snasli bolje,
Jahali svaki dan u polje
I postali bas bliski ljudi
Tako se (to i mene pece)
Iz dosade drugarstvo stece.

Al` kad se bez pritvorstva sudi,
Ni tom drugarstvu verni nismo
Nule su za nas drugi ljudi
A jedinice samo mi smo.
Nas uzor su Napoleoni;
Dvonogih bica milioni
Orudja prosta sad su za nas
Cuvstva su divlja,smesna danas.
Snosljiv je bio Evgenije;
Mada je ljude dobro znao
Pa ih uopste prezirao,
Bez izuzetka ni to nije;
Neke je zbilja uvazavao
I cenio je cuvstvo pravo.

S osmehom on je slusao Lenskog;
Nadahnut pogled,govor buran
Pesnika mladog getingenskog
I um u sudu nesiguran
Mom Evgeniju sve je ovo
Izgledalo jos sasvim novo,
I trudio se on da spreci
Hladnocu svojih ostrih reci
Jer sto da tudjoj sreci smeta?
Doci ce vreme,neka zivi
I nek` se pesnik malo divi
svom savrsenstvu ovog sveta!
Oprostimo mu varke ove
I mladih dana zar i snove.

Zanimale su njih i strasti
I seco ih se Evgenije
Spasen od njine burne vlasti
Sa uzdahom sto setu krije.
Srecan je ko je za njih znao,
Pa ih se najzad otresao,
Srecniji ko ih ne poznaje
I ko se vrlo retko kaje;
Ko rastancima ljubav leci,
Ko mrznju spletkom utoljeva
I s drugom i sa zenom zeva
Bez ljubomore i zlih reci...
Srecan,ko karti svoja prava
Na nasledje poverava.

Njihov odnos mi odslikava odnos Jarca i Strelca ili na primer trigon JU u Strelcu i SA u Ovnu ili mozda opoziciju istog JU i ME0SA u Blizancima.

[amazonka]

[Ira]

[dee]

evo je ->


_________________
http://www.astro-art.net - web zaljubljen u zvijezde

[amazonka]

Ovi polozaja sami po sebi mi ne deluju dovoljno destruktivno da dovedu do ubistva u dvoboju...ali ukoliko bi Puskinu podznak bio Skorpijon onda bi vladar PL 0 MO i "napadom" na samo sustinu Puskina SO...mogao da da neka objasnjenja.
SO0JU....daje i preteranu samouverenosti ....a ovde i znacajnu tastinu...jer poznato je da je on taj dvoboj mogao da izbegne.

8 kuca mu onda pada u Blizance...a verovatno i napadnuti SO i JU...a poznato je da je on usao u dvoboj zbog jedna zene(MO) koja je ocigledno bila fatalna po njega (PL).Vladar 8 bi onda bio ME180NE...smrt iz zablude...a moze se reci da je stvarno prerano umro ni za sta.Izgleda da aflikacija svetala moze da ukaze na preranu smrt...posebno kad je u igri i vladar tela (PL)

Ova karta sa bogatstvom vode i ingenioznih elemenata(ME120UR,MO0PL)...lirskih uzleta....uzmimo samo MO120NE120VE svakako govori o jednom neprevazidjenom pesnickom talentu....cija lirika i kad je najdublja deluje pitko,citljivo i vedro(Blizanac sa SO0JU) i ima posebnu ritmicnost (ME60VE)

[Baphomet]

Ahhhhhh....nema do Ljermontova...

"Kao zvijezde repatice plamen,
Suvišan sam i ja.
Mada je srce kao kamen,
Al' pod njim mi je zmija.

Mene je od svih sitnih htijenja
To nadahnuæe krilo;
Al' ni u sreæi mi spasenja
Od duše nije bilo.

Molih za sreæu negdje jako,
I ona doðe, puna.
No sreæa posta mi polako
Teška kao caru kruna.

I, snove odbacih tako,
Opet sam ja sam sada.
Kao zamka mraènog, pustog kakvog
Ništavni, jadni vladar"
_________________
"The Knower of Truth should go about the world outwardly stupid like a child, a madman or a devil"

[tetkica]

MIHAIL JURJEVIÈ LJERMONTOV

1814 - 1841

POVODOM PUŠKINOVE SMRTI

I pade pesnik, vitez èasti,
Ocrnila ga je horda,
Ranjen, žedan osvete slasti,
Klonu mu glava gorda.
Jer duša pesnika sva od htijenja
Ne otrpe rugla jade;
On usta protiv javnog mnenja
Sam kao uvek - i pade...

(nešto malo)

I MUÈNO I GNUSNO

I muèno, i gnusno, i nikome ruku da dam
Kad pritisnu jadi me znani...
A želje!...što samo uzalud sve želeti sam?...
A godine huje - i najbolji dani!

Zar volet'...al' koga?...na kratko - ne vredi
taj trud,

Ne može se voleti trajno.
U sebe l' zaviriš? - sve zbriso je zaborav hud:
I radost, i muke, sve je beznaèajno

Za zanos! - ma kada ta prijatna boljka æe proæ
Kad svest svoju reè bude dala;
I život, kad hladno pogledaš svuda kroz noæ -
Zaista je prazna i bezumna šala.

Kratko je živio..27 godina i završio ga u dvoboju 15 jula 1841...
I svoju smrt je "vidio" i opjevao u pjesmi "SAN"...

" I još se pušila duboka mi rana,
Dok je mlaz za mlazom tekla krv što rudi"

tetkica
_________________
zaljubljena u zvezde i zvijezde

[Irra]

Cekaj me i ja cu sigurno doci

Cekaj me i ja cu sigurno doci
Samo me cekaj dugo
Cekaj me i kada zute kise noci ispune tugom
Cekaj i kada vrucine zapeku
I kada mecava brise
Cekaj i kada druge niko ne bude cekao vise
Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
Cekaj me i kada cekanje dojadi svakome koji ceka
Cekaj me i ja cu sigurno doci

Ne slusaj kada ti kazu da je vrijeme da zaboravis
I da te nade lazu
Nek povjeruju i sin i mati da vise ne postojim
Neka se tako umore cekati i svi drugovi moji
I gorko vino za moju dusu nek piju kod ognjista
Cekaj
I nemoj sjesti s njima
I nemoj piti nista
Cekaj me i ja cu sigurno doci
Sve smrti me ubiti nece

Nek rekne ko me cekao nije taj je imao srece
Ko cekati ne zna
Taj nece shvatiti niti ce znati drugi
Da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat cemo kako prezivjeh vatru kletu
Naprosto ti si cekati znala kao niko na svijetu

Konstantin Simonov