Prvi u Zodijačkom krugu je Ovan. Grčka legenda kazuje da je u davna vremena Friks, sin beotijskog kralja Atamanta, bio izložen svakodnevnim maltretiranjima od svoje zle maćehe Ine. Jednoga dana, ne mogavši više da izdrži torturu, Friks, zajedno sa sestrom Helom, zaskoči na krilatog zlatorunog ovna. Međutim, Helu u jednom trenutku uhvati vrtoglavica i ona pade u more koje se nekada zvalo Helespont (danas je poznato pod imenom Dardaneli).
    Fiksa zlatoruni ovan sretno donese do Kolhide. Tu se on oženi Halkiopom, kćerkom kralja Ejeta. Zlatorunog ovna Friks žrtvova u znak zahvalnosti Zevsu. Zlatno Runo pokloni kralju (i taštu) Ejetu koji ga prikova o hrast u svetom vrtu, odredivši zmaja da ga čuva od kradljivaca.

    U to vreme u Tesaliji živeo je neki Jason, koji se pobuni zbog poseda koje nasledi njegov brat Pelijas, pa svom ocu, kralju Ezonu, postavi kao uslov osvajanje Zlatnog Runa. Uz pomoć boginje Here, Zevsove zene, Jason napravi lađu "Argo" i sa 50 drugova pođe na Kolhidu. Posle mnogih dramatičnih peripetija Jason je, uz pomoć princeze Medeje (najmlađe Halkiopine sestre), uspeo da ukrade Zlatno Runo i da ga donese u Grčku. Ali, Zevs, smatrajući se grdno uvređenim, oduze Zlatno Runo i zajedno sa uskrslim ovnom postavi ga na nebo.
    Od tada je Ovan prvi znak u Zodijaku pošto se tu, u davna vremena, nalazila prolećna ravnodnevnica. Zna se da je i u Egiptu kult Ovna prethodio kultu Bika Apisa. Civilizacija Ovna, dakle, prethodi pastoralnoj eri Bika, a ova - hrišćanskoj eri Riba, koja je upravo istekla, tako da je prolećna ravnodnevnica već stotinak godina u Zodijačkom znaku Vodolije - čije smo dejstvo itekako osetili...

    Drugi znak u Zodijačkom krugu je Bik. Kult Bika je verovatno rođen još u ranoj Aziji, 4500 godina pre Hrista. U feničanskoj mitologiji, bik često asocira na bogove, najpre boga Sunca, Ela, koji daje plodnost rekama i morima. On je ovde vezan za ideju o apsolutnom suverenitetu i moći. Takav aspekt kulta Bika blizak je
negativnom Biku i psihi rođenih u njegovom znaku: preimućstvo instinkta, nekontrolisani bes, gnev, ali i upornost, strpljenje...

    Ali, najpoznatija i najubedljivija od svih legendi, posvećenih mitu Bika je ona o Minotauru. Prema toj legendi nekad davno je u
Grčkoj vladao kralj Agenor koji je imao tri sina: Kilika, Feneja i Kadma, i kćerku - Europu (Evropu). Za Europu se govorilo da je najlepša devojka na svetu, pa se moglo očekivati da će je zapaziti i vrhovni bog Zevs. Kako je on bio po prirodi veliki avanturista, nije mu bilo teško da siđe na Zemlju i potraži Europu. Ipak, da je ne bi preplašio, on se pretvori u snežnobelog bika i tako joj priđe. Ona ga prvo pomilova a onda se pope na njegova leđa i uhvati za rogove. Zevs - bik tada pojuri prema moru i preplivavši ga brzinom munje stiže na ostrvo Krit. Tamo je ponovo uzeo svoje obličje pa se Europa odmah zaljubi u njega. Provela je s njim nekoliko lepih godina (naravno, nisu sve vreme bili zajedno jer je Zevs, kao vrhovni bog imao i drugih poslova na Olimpu) i rodila tri sina: Minoja, Radamanta i Sardegona. Europu su svi voleli i u znak te ljubavi kontinent na kojem i mi živimo dobio je po njoj ime. A Posejdon, bika kojeg su mu Zevs i Europa žrtvovali, u znak zahvalnosti postavi na nebo i posveti mu jedno sazvežđe...

    Treći u Zodijačkom krugu su Blizanci. Grčka legenda govori da je u davna vremena širom sveta bila poznata lepota Tindarajeve (spartanski kralj) žene Lede. Jasno je da njena lepota nije mogla da izmakne svevidećem Zevsu koji se pretvorio u labuda neverovatne lepote i tako se približio Ledi.
    Posle izvesnog vremena Leda rodi blizance Poluksa i Jelenu, istu onu zbog koje će mnogo godina kasnije izbiti i trojanski rat! Tako je Leda, pored sina Kastora i kćerke Klitemnestre iz braka sa Tindarejom, imala i par vanbračnih blizanaca.

    Kako su Poluks i Kastor bili približno istih godina zajedno su rasli i nisu se ni jednog trenutka razdvajali. Međutim, Poluks je bio besmrtan (tu moć podario mu je svemoćni otac Zevs) a Kastor je bio običan smrtnik, što je značilo da će kad - tad morati da umre i ode u Had (kraljevstvo mrtvih).
    Na žalost, to se dogodilo pre nego što se tome iko i nadao! Naime, Poluks i Kastor su imali još dva brata, takođe smrtnika, sa kojima nisu bili u dobrim odnosima. Jedan od njih, Id, u svađi probode kopljem Kastora te ovaj umre.

    Poluksova tuga je bila velika ali pomoći nije bilo. Ali, tada se opet umeša Zevs i predloži Poluksu mogućnost da po jedan dan, naizmenično, provodi sa Kastorom u Hadu i na Olimpu. Ovaj to bez razmišljanja prihvati a Zevs, videvši njihovu neizmernu ljubav, obojicu pretvori u zvezde i postavi ih na nebo da zajedno svetle i ljude podsećaju na bratsku ljubav.
    U sazvežđu, od tada nazvanom Blizanci, nalazi se i tačka do koje se prividno popne Sunce u vreme letnjeg solsticija...


    Četvrti znak u Zodijaku, istovremeno i prvi letnji, je Rak. Legenda kaže da je Heraklo (Herkul) dobio nalog od mikenskog kralja Euristeja da ubije strašnu Hidru koja je živela u Argolidi. Tu je, u močvarama pokraj grada Lerne, ubijala stoku i ljude i činila druga zla.
    Hidra je bila devetoglava zmija od kojih je osam glava bilo smrtnih a samo deveta, ona u sredini, besmrtna. U borbu protiv
Hidre, Heraklo je krenuo zajedno sa sinovcem Jolajom. Zapaljivim strelama isterali su Hidru iz jazbine a onda ju je Heraklo počeo udarati motkom. Ali, kad god bi joj neku glavu otkinuo, na njeno mesto bi odmah izrasle druge dve!

    Međutim, Jolaj je ipak uspevao da u pojedinim trenucima prođe užarenim ugarcima preko Hidrinog vrata (onog sa kojeg bi bila otkinuta glava) i tako ovoj uskrati mogućnost da stvori nove
glave. Kada je već bilo jasno da će Heraklo pobediti, Hidri je priskočila u pomoć Zevsova žena (i sestra) boginja Hera, koja nije volela Herakla i koja Hidri šalje u pomoć jednog velikog raka sa oklopom, koji ranjava heroja u nogu. Međutim, Heraklo je i njega brzo savladao.
    Najzad, Heraklo pobedi i poslednju, devetu Hidrinu glavu a zatim je zakopa pored puta navalivši na nju težak kamen. U Hidrinu krv, je, potom, namočio svoje strele koje su, kasnije, njegovim neprijateljima nanosile smrtonosne povrede.
    A Hera, u znak zahvalnosti, postavi onog raka na nebo i podari mu sažvežđe koje je danas poznato pod tim imenom...


    Peti Zodijački znak, Lav, po induskoj tradiciji istovremeno simboliše početak i kraj. To sazvežđe, po mitologiji, nastalo je zahvaljujući svađi vrhovnog boga Zevsa i njegove žene Here.     Naime, bilo je poznato da je Zevs sa svojom ljubavnicom imao sina Herakla koji je imao status polu-boga i besprimernu snagu, kao nijedan čovek do tada! U ta vremena harao je šumama oko grada Nemeja, u Argolidi, ogroman lav koga nije bilo moguće raniti ili ubiti bilo kojim oružjem izrađenim ljudskom rukom.

    Znajući za to, Hera, misleći da će lav ubiti Herakla, nagovori mikenskog kralja da ga pošalje u boj protiv nepobedive nemani. Herakle, sretnuvši lava, sasu, jednu za drugom sve svoje strele, ali uzalud, pa zatim uze svoj ogroman malj, no uspe samo da ga slomi o robusnu životinju. Videvši da je razoružan i nemoćan, on reši da ga napadne golim rukama - svojim vlastitim snagama, jer su ljudske tvorevine veštačke. On se zatvori u kavez sa lavom i upusti u borbu prsa u prsa. Uhvativši ga svojim snažnim rukama, Herakle mu kolenom pritisnu grudi i zadavi ga. A Hera je, videvši da joj zavera nije uspela, u želji da napakosti Zevsu, uznela nemejskog lava na nebo kao sazvežđe koje i danas nosi to ime...

    Naravoučenije ovog mita je u potrebi da budemo otvoreni prema koncepciji velikog beskraja, da se tu osećamo sjedinjeni sa sobom i stalno promenljivim granicama ljudskog iskustva. I to je ono sto ljudskom biću zaista omogućava da ispuni svoju zemaljsku rolu i sudbinu, kao što Sunce, gospodar Lava, neprestano sledi svoju putanju kroz Zodijak, od Ovna do Riba, odakle opet počinje svoje večno kretanje...


    Šesti znak u Zodijačkom krugu je Devica. Po Grčkoj mitologiji Devica je personifikacija boginje zemljoradnje Demetre koja je sa vrhovnim bogom Zevsom imala vanbračnu kćerku Persefonu.         Jednog dana Zevs odluči da kćerku uda za svog brata, boga podzemnog sveta, Hada. Persefona se opirala toj ideji ali Had uz pomoć Gee, boginje Zemlje, smisli lukavstvo i stvori cvet neverovatne lepote i mirisa! Kada je Persefona taj cvet pomirisala, zemlja ispod nje se otvori i ona propade pravo u sam Had. Iza nje je ostao samo krik koji je čula njena majka Demetra.

    Tražeći kćer Demetra saznade da je ova u podzemnom svetu iz koga joj više nema povratka. Od besa i žalosti za kćerkom, Demetra zapusti brigu o zemljoradnji i uskoro na Zemlji zavlada glad. Kada je Zevs saznao za Demetrinu osvetu, naredi joj da odmah obnovi zemljoradnju, ali ona mu se odupre zahtevom da joj vrati kćerku.

    Pošto njenoj molbi Zevs nije mogao da udovolji, a da ne uvrediboga Hada, konačno se sve troje dogovoriše da Persefona dve trećine vremena provodi na Zemlji sa majkom a jednu kod muTaj period Persefoninog boravka u podzemnom svetu ža! poznat je na Zemlji kao zima. Njen dolazak na Zemlju (početkom aprila) obeležen je pojavom sazvežđa Device koje na nebu sija sve do sredine septembra kada polako počinje da nestaje. Sa pojavom tog sazvežđa na nebu, ljudi započinju sa poljskim radovima i moraju ih sve obaviti do kraja septembra, jer od tada počinju hladniji dani koji najavljuju skori dolazak zime. U vezi s tim, zanimljivo bi bilo napomenuti da se pojavom sazvežđa Device može zapaziti i najsjajnija zvezda poznata pod imenom Klas - nalazi se na južnom delu neba i leti se pojavljuje i pre nego se smrači...


    Sedmi znak u Zodijačkom krugu je Vaga. U svim tradicijama Vaga se nalazi između ruku bogova Pravde i Poslednjeg Suda. U starom Egiptu Oziris meri duše umrlih, kao i sveti Arhanđeo duše Hrišćana, ili anđeo Rasni duše Persijanaca. Vaga je, u stvari, Grčki pojam. U Grčkoj je Vaga, katkada, Hermesov amblem (koji mrtve uvodi u Pakao), mada najčešće amblem boginje Pravde, Temide.
    Temida, Uranova kći Neba i Zemlje, bila je stalno pored Zevsa, kome je bila privržena. Ona je održavala red, trudeći se da nametne vlast uzvišenog razuma i mere, karakteristike budućih podanika Vage, štiteći pravedne, a kažnjavajući zle.

    Prema legendi, vrhovni bog Zevs imao je sa boginjom Pravde isveopšteg poretka, Temidom, tri kćerke: Eunomiju, Irenu i Diku. Ova poslednja (čije ime znači Pravedna) imala je zadatak da sa simbolima svoje majke (terazijama i zavezanim očima) obilazi svekoliku zemlju i nadgleda sprovođenje zakona. O postupcima ljudi morala je, redovno, da obaveštava Zevsa koji bi, potom, odmeravao kazne.
    Kasnije, Zevs je na nebo postavio Vagu - simbole Temide i njene kćerke Dike - kako bi je svi ljudi videli i stalno vodili brigu oredu i pravdi.

    Inače, Vagom vlada Venera, kao i Bikom. Ali, ova jesenja nije tako egzaltirana, senzualna, žestoka, čak vatrena kao ona majska, prolećna, "Bikovska". To nije više Venera Genitriks, boginja zadovoljstava i čulnih, ovozemaljskih uživanja boginje Sibel, već je to graciozna i sveža, mladalačka Afrodita, čija je moć nad ljudima, bogovima i životinjama, neizmerna. Afrodita je idealna forma i suština svih oblika...


    Osma u Zodijačkom krugu je Škorpija. Grčko-latinska tradicija nudi nam jednu od najreprezentativnijih legendi, Orionov mit, ili mit o Orionu koga je napala i ujela jedna ogromna i otrovna Škorpija koju je poslala Artemida.
    Okolnosti nastanka ovog mita su same po sebi čudne i slikovite. Priča se da je Jupiter, zajedno sa Merkurom i Neptunom, jednog dana zatražio utočište u domu seljaka po imenu Hirieus. Ovaj udovac nije imao dece, a pre smrti svoje žene zakleo se da se neće više ženiti. Dirnut i počašćen posetom božanskih gostiju, on im pokloni jedino june koje je imao.   

    Oduševljeni, bogovi ga upitaše šta bi najviše želeo, a on im reče da bi neizmerno voleo da ima jedno dete ali bez ljubavi sa ženom. I tako, u toku devet meseci juneća koža pretvori se u dete. Hirieus ga usvoji i nazva Orion. Vremenom, Orion izraste u lepog mladića. Bio je atletski tip, ali sa malo pameti: emocije su mu bile krajnje nerazvijene, preoštre i krute.
    Jednom, dok se nalazio u lovu, Orion iznenada susrete lepu boginju Artemidu (koja je i sama bila lovac), požele je za ljubavnicu i poverova u laku pobedu. Ali boginja ne dopusti da mu se tako lako preda. Razljućena i uvređena njegovom brutalnošću, bežeći pred Orionom, Artemida stiže do jedne livade i da bi se zauvek zaštitila i odbacila Oriona pronađe jednu malu i čudnu životinjicu sa otrovnom žaokom. Nju posla na Oriona koga ona ujede i on izdahnu.

    Ali, Artemida ubrzo zažali zbog Orionove smrti, pa zamoli Jupitera da ga smesti na nebo, da nastavi sa lovom, pod bledim zracima boginje lova Dijane - Artemide, tako da on postade najsjajnija zvezda, tj. sazvežđe Škorpije...


    Deveti znak u Zodijačkom krugu je Strelac. On predstavlja najpoznatijeg Kentaura - Hirona, koji je bio pola čovek a pola konj. Hiron je bio sin boga Krona (otac Zevsov) i boginje Filire. Bio je najmudriji od svih Kentaura, simbol sveg ljudskog znanja i vrstan lovac. Smatra se da su njegovi učenici bili najpoznatiji heroji stare Grlke: Odisej, Tezej, Kastor, Polideuk, Nestor...
    Jednoga dana Heraklo je, progoneći Kentaure zbog neke uvrede, naišao i na Hirona iza koga su se ovi u strahu sklonili. Ne želeći, pogodi ga otrovnom strelom (čiji je vrh umočio u Hidrinu krv), u nogu, pa kako ovaj, budući da je bio besmrtan, nije mogao da umre, nastavi da živi u strašnim mukama.

    Tražeći lek za prijatelja, Heraklo naiđe na okovanog Prometeja (titana koji je stvorio prve ljude na Zemlji), kome je orao kljucao đžigericu. Pošto ni Prometej kao besmrtnik nije mogao da umre, nije mogao da bude oslobođen sa kavkaske stene sve dok mu se ne pronađe odgovarajuća zamena.
    Zato Heraklo smisli odličan plan: otrovnom strelom ubi orla i oslobodi Prometeja a na njegovo mesto se dobrovoljno postavi Hiron koji je ubuduće trebalo da ispašta za ljudske grehove! Prometeju, pak, Heraklo iskova prsten u koji stavi kamenčić od stene za koju je bio okovan i stavi mu ga na domali prst desne ruke. Tako je Prometej, zahvaljujući Heraklovoj dovitljivosti, i dalje bio "okovan", ali više nije bio u ropskom položaju i mogao je ponovo da pomaže ljudima.

    Na Hirona se, ubrzo, sažalio Zevs i uzneo ga na nebo postavivši ga kao simbol najboljeg strelca i vrsnog lovca...


    Deseti, poslednji znak u kalendarskoj godini je Jarac. U godišnjem ciklusu Jarac predstavlja najdužu noć, a najkraći dan i, dok Rak obeležava sredinu godine i trujumf svetlosti, dotle Jarac simbolizuje polovinu godine koja ulazi u duboku tamu i mrak, ponoć Bozića, gde najslabije Sunce ide prema unutrašnjoj svetlosti.
    Jarac, po Grčkoj mitologiji, predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim mlekom othranila Zevsa dok je bio beba, te ju je on u znak zahvalnosti, kada se dočepao vrhovne vlasti, postavio na nebo.

    A dogodilo se to ovako: pre nego što je stvorio svet, bog Uran je znao za proročanstvo da će ga rođeni sin zbaciti s vlasti i zato je svako svoje novorođeno dete bacao u mračni ponor Tartar.
    Ali, Gea, Uranova žena, reši da prekine sa njegovom surovošću, te uz njenu pomoć najmlađi sin Kronos porazi oca a braću oslobodi iz Tartara. Pošto je preuzeo vlast, Kronos se oženi svojom sestrom Rejom i s njom dobi kćerke Hestiju, Demetru i Heru i sinove Hada i Posejdona. Ali, kako je i za njega važilo proročanstvo da će ga sa vlasti zbaciti sin, on ih je sve redom gutao!
    Kada je Reja osetila da je ponovo u drugom stanju, reši da to sakrije od opakog Kronosa. Ode tajno na Krit i svog sina Zevsa (jer je to bio on) sakrije u jednu pećinu poverivši ga kozi Amalteji na čuvanje. Kronosu, pak, dade da proguta kamen umotan u pelene.

    Amalteja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija i iz tog roga pio je i hranio se mali Zevs. Kada je dovoljno odrastao i ojačao, Zevs je otišao na Olimp i pobedivši oca Kronosa naterao ga da povrati svu njegovu braću i sestre. S njima je podelio vlast, zadrzavši najviši položaj za sebe. Oženio se sestrom Herom sa kojom je bio u stalnom sukobu zbog mnogobrojnih ljubavnica. Sa jednom od ljubavnica imao je i sina Dardana koji je bio daleki predak trojanskog kralja Prijama. A propasti Troje umnogome je doprinela baš ljubomorna Hera...


    Jedanaesti po redu znak u Zodijaku je Vodolija. Za razliku od Saturna i Jarca koji označavaju fatalnost inkarnacije snaga, Uran i Vodolija donose nadu i oslobođenje od materijalnih okova. Saturn je Vreme, dok Uran nema trajanja, već je trenutačan, transcendentalan; tu se radi o razdvajanju, uništenju i reanimaciji dugo zatvorene, interne, paralizovane svesti...
    U davna vremena su ljudi, kazu legende, živeli mirno i bez većih problema. Ali kako je vreme prolazilo, zlo je sve više zahvatalo ljude. Počeli su da međusobno ratuju, varaju jedni druge i ubijaju...

    I tako Zevsu dopru do ušiju glasovi o nevaljalštini ljudi i siđe na zemlju da se i sam uveri u priče. Obukavši se u odelo prosjaka, dođe do dvora kralja Likaona i zatraži konak. Ovaj ga prvo odbi a kad mu rekoše da je to sam Zevs, Likaon reši da mu se naruga. Naredi da se ubije i skuva jedan rob (neke legende kazuju da je to bio njegov sin) i posluži Zevsu za jelo. Zevs, razumljivo, shvati šta mu Likaon nudi i, razbesnevši se, pretvori ga u vukodlaka. Onda se vrati na Olimp i pusti na zemlju strašan pljusak koji sve živo potopi.
    Spasao se samo Prometejev sin Deukalion sa ženom Pirom (kćerkom Pandore i Epimeteja, Prometejevog brata). On je brodom doplovio do brda Parnasa (gde je danas Sveta gora) i tu su, pred razvaljenim žrtvenikom boginje Temide počeli da mole Zevsa da obnovi ljudski rod. On im je uslišio molbu i tako su ljudiponovo nastanili nasu planetu.

    Ova legenda poslužila je, kasnije, kao podloga za priču opravednom Noi i potopu koji je zadesio Zemlju...

     Poslednje sazvežđe u Zodijaku su Ribe. Jedna od legendi koja nosi obeležje ovog znaka i njegove psihologije je priča o Derseti. Skromnog porekla, lepa devojka Derseto jednoga dana oseti da će postati majka i zaprepasti se. Ne beše sposobna da se prilagodi toj situaciji, normalnoj svim smrtnicima. Toliko se postide, da zažele da pobegne od same sebe, pa skoči u more. Tom prilikom, bog Neptun, polovinu njenog tela pretvori u ribu.
    Može se pomisliti, kako se obično i dešava u mitovima sa zasluženom kaznom, da ovaj mit odgovara jednoj nepriznatoj želji koja beše u mentalitetu ovog bića. I ona bi ostvarila svoj tajni san: da ne bude ni žena ni riba!

    Grčke legende o nastanku ovog sazvežđa kazuju i sledeću priču: Svakog jutra sa pojavom boga Heliosa (bog Sunca) iz morskih dubina se pojavljuje 50 Nereida, kćerki morskog kralja Nereja. Jedna od njih, Galateja, ugledala je jednog dana lepotana Akida i ljubav između njih rodila se istog trena.
    Medjutim, u Galateju se zaljubio i jednooki kiklop Polifem, sin boga mora Posejdona. Pošto ga je Galateja odbila, Polifem se razljuti i posla na njih krdo konja. Od njihovog topota zemlja se strašno zatresla a more uzburkalo da su se dizali talasi visoki kao najviše planine.

    Prestravljeni, Galateja i Akid se bace u more i, pretvorivši se uribe, krenu da u njegovim dubinama nađu zaštitu. Da se ne bi izgubili, povezali su se dugom, plavom trakom. Videvši njihovu neizmernu ljubav, bogovi se sažale i uzdignu ih na nebo te od njih postade sazvežđe Riba...